Привреди ће остати десет милијарди динара више

Већ из ребаланса буџета за ову годину види се да ће плате запослених у јавном сектору бити веће од пет до 15 одсто.
dinari Foto: Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Тако увећене плате нешто мање од 600.000 запослених у јавном сектору примаће и током целе наредне године, што значи да држава као њихов послодавац чини све да би осетили добре економске резултате које Србија бележи већ неколико година.

С друге стране, очекује се и да приватни сектор догодине повећа плате својим запосленима, тим пре што је држава мерама пореске политике за 2020. предвидела да се новац из буџета искористи за опште и циљано пореско растерећење зарада. Пре свега, предвиђено је смањење укупних пореза и доприноса на зараде са 62 на 61 одсто нето зараде, тако што ће се доприноси за пензијско осигурање на терет послодавца смањити са садашњих 12 одсто на 11,5 одсто зараде, као и што ће се месечни износ неопорезивог цензуса повећати с 15.300 на 16.300 динара.

Ефекат повећања минималне зараде, која ће 2020. године бити око 3.000 динара већа него ове, и то и за запослене у јавном и оне у приватном сектору, на приходе у државну касу биће 8,5 милијарди динара.

0,5 одсто смањење доприноса за ПИО на терет послодаваца смањиће приходе десет милијарди годишње

Предложеним смањењем пореза и доприноса на зараде привреда се, показује рачуница из ревидиране Фискалне стратегије 2020–2022. године, растерећује за десет милијарди динара годишње. Предложене мере ће проузроковати смањење јавних прихода за непуних 13 милијарди динара, при чему ће смањење доприноса за ПИО на терет послодаваца од 0,5 одсто смањити приходе десет милијарди годишње. У исто време, повећање неопорезивог цензуса зараде смањиће приходе од пореза на зараде око 2,5 милијарде динара.

Пошто је држава највећи послодавац у Србији, од поменутих 13 милијарди динара, више од три милијарде растерећења заправо ће отићи на запослене у државном сектору, док ће растерећење привреде у 2020. износити близу десет милијарди динара. Фискална стратегија предвиђа да се растерећење привреде кроз смањење пореза и доприноса настави па се може очекивати да већ 2021. године буде смањено на 60 одсто нето зараде.


Негативне ефекте покриће веће плате и већа запосленост

У Фискалној стратегији од 2020. до 2022. године наводи се да ће смањење пореског оптерећења на зараде имати негативан ефекат на приходе у државој каси од око три милијарде динара, али да се очекује да повећане зараде и раст запослености у попутности надоканаде тај губитак. У наредном периоду очекује се да маса зарада расте брже од номиналног БДП-а – као резултат повољних кретања на тржишту рада, пре свега раста запослености, те ће и учешће прихода по основу пореза на зараде у БДП-у расти.


Такође, држава од наредне године уводи циљане пореске стимулације које имају за циљ да подрже решавање проблема вишедеценијских злоупотреба паушалног опорезивања, које, супротно доброј пореској пракси, није ограничено само на узак круг пореских обвезника који нису квалификовани да воде пословне књиге већ је присутно и у високообразовним професијама – адвокати, лекари, ИТ консултанти и други. Тако је и тим професијама дозвољено да порез плаћају паушало уместо да воде базично књиговодство о својим пословним приходима.

2,5 милијарде динара мањи приходи од пореза на зараде због  повећање неопорезивог цензуса

Отуда се отворила законска могућност за избегавање плаћања редовних пореза и доприноса на зараде и плаћање осетно мањег паушалног пореза почело је да поприма забрињавајуће размере. Велики број регистрованих фирми, нарочито у ИТ сектору, али и у другим областима пословања, уместо формалног уговора о раду, својим радницима нуди уговоре подложне паушалном опорезивању да би се смањио износ пореза и доприноса који се плаћа држави.

Кроз измене и допуне Закона о порезу на доходак, применом теста самосталности, држава догодине уводи стриктну проверу и поделу између случајева фактичног запошљавања – где треба да се плаћају регуларни порези, и истинских предузетничких активности – које су подложне паушалном опорезивању.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5900
Најновије вести