Половина грађана штеди месечно, у просеку, 4.770 динара

БЕОГРАД: Више од половине грађана Србије (52 одсто) практикује неки вид штедње, а у просеку месечно сачува 4.771 динар, што је приближно прошлогодишњој месечној уштеђевини.
dinari Foto: Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Две трећине грађана сматра да је важно штедети, нешто више од трећине сматра штедњу веома важном, а број грађана који успевају да "са стране" ставе нешто веће износе у сталном је порасту у протекле три године.

Тако, ове године 25 одсто њих месечно је успело да сачува од шест до 20.000 динара, четири одсто више него прошле године, а 11 одсто више него 2016, показало је истраживање Ерсте Групе о навикама, понашању, ставовима, мотивима и бригама које грађани Србије имају у вези са штедњом.

Приближно је једна трецина грађана, односно њих око 31 одсто, задовољна сумом коју може да издвоји за штедњу, рекао је Ансгар Лонер, генерални директор агенције ИМАС Интернатионал која је спровела истраживање, на конференцији за новинаре у Београду, представљајући резултате анкете.

Задовољство тим износом је у благом порасту у протеклих пет година, имајући у виду да је 2015. удео задовољних испитаника износио 18 одсто.

Око 43 одсто штедиша није задовољно сумом коју ставе са стране, а заинтерсованост грађана за штедне производе банака и других финансијских институција већа је за девет одсто него лане, навео је он.

Истакао је да предњаче орочена штедња, штедња по виђењу, и животно осигурање.

Удео оних који новац чувају код куће или у сефу на најнижем је нивоу у протеклих седам година и износи 23 одсто.

Када је реч о мотивацији за штедњу, стварање финансијских резерви за хитне случајеве је и даље најчешћи мотив, и то је навело 73 одсто испитаника, а на другом месту су већа набавка и реновирање (32 одсто).

На питање ако би се на њиховом рачуну нашло 30.000 динара, како би их искористили, њих 82 одсто је рекло да би овај део ставили на свој рачун, затим би се определили за штедњу по виђењу или неки вид орочене штедње. Сваки четврти је одговорио да би новац одмах потрошио, а њих 14 одсто би читаву суму ставило са стране.

Приближно четвртина грађана изјавила је да је сума коју су успели да уштеде у протекле две-три године иста или виша.

Када је реч о ставовима грађана Србије према инвестиционим производима, 77 одсто њих било би опрезно у вези са инвестирањем и определило би се за мање ризична улагања, док би 10 одсто испитаника било спремно на ризичније инвестиције како би остварилло већу потенцијалу зараду, дупло више него пре две године.

Удео оних који имају позитивно мишљење о инвестиционим производима је у порасту и износи 31 одсто, шест одсто више у односу на претходну и 13 процената више у односу на 2015. годину.

Близу половине грађана још мисли да је инвестиционе производе тешко разумети, а 12 одсто њих сматра да су они "само за авантуристе".

Насупрот томе, оних који сматрају да свако ко жели да профитабилно инвестира треба да поседује инвестиционе производе има 22 процента - пет одсто више но прошле године.

Удео оних који сматрају да имају добро, врло добро или одлично финансијско знање остао је исти као и прошле године и износи 60 одсто, док близу четвртине испитаника верује да су њихова знања о финансијским темама недовољно добра.

Кад је реч о финансијским услугама и трансакцијама, грађани се и даље највише ослањају на банке, са 38 одсто оних који им поклањају пуно поверење.

Следе интернет продавнице и пружаоци интернет платних услуга, који су уједно забележили и највећи раст индекса поверења грађана. Куповина преко интернета у значајном је порасту у односу на претходну годину у свим сегментима истраживања, речено је на конференцји.

Још се највише купују одећа, обућа и модни детаљи, а проценат купаца у овој категорији порастао је са прошлогодишњих 28 на 35 одсто.

Следе трошкови у вези са путовањем, попут плаћања превоза и смештаја онлајн, који су забележили највећи скок од свих ставки, са 18 одсто у прошлој на 31 проценат у овој години.

На трећем месту производа које грађани све чешће набављају путем интернета су књиге - овај сегмент бележи раст са 16 одсто испитаника прошле на 25 ове године.

Просечни штедни улог у Ерсте Банци, када је у питању орочена штедња, износи око 26.300 евра. Старији од 50 година и даље чине највећи удео штедиша са ороченом уштеђевином, више од 65 процената.

Интересантно је да млади до 20 година старости такође чине значајан део - укупно 6,2 процената штедиша.

Иначе, телефонска анкета спроведена је у септембру на узорку од 503 испитаника који представљају штедно способну популацију старију од 15 година. Осим у нашој земљи, исто испитивање спроведено је и у Аустрији, Чешкој Републици, Словачкој, Мађарској, Румунији и Хрватској.

Иначе, динарска штедња грађана је, према последњим расположивим подацима, износила у октобру готово 75 милијарди динара и више је него четири пута већа у односу на крај 2012. од када бележи интензиван раст, што сведочи о поверењу грађана у домаћу валуту, саопштено је јуче из Народне банке Србије поводом Светског дана штедње, који се обележава 31. октобра.

Само током прошле године, динарска штедња је повећана за око 22 одсто, или за 10,9 милијарди динара, а у овој години нето прилив од преко 13 милијарди динара је већ сада надмашио целокупан прошлогодишњи раст.

EUR/RSD 117.5536
Најновије вести