Пензије ће бити веће, тражи се модел усклађивања

НОВИ САД: Већ сада је извесно да ће пензије у овој години бити повећане, а за колико и по којој формули још увек је непознато.
penzioneri blagajna
Фото: Dnevnik.rs

О начину усклађивања пензија ове али и наредних година ових дана рачуницу праве министарства финансија и рада  који се при избору модела за пензионере морају водити економским показатељима.

Да модел усклађивања пензија још увек није утврђен и да се само може нагађати колико ће веће пензије у овој години бити потврђује и Момо Чолаковић из ПУПС-а . Он подсећа да су савези пензионера Војводине и Србије, као и Фискални савет Србије, дали своје предлоге и да су сада управо они “на вагању”.

Најближи смо решењу да се примања најстаријих усклађују спрам трошкова живота и раста БДП-а и то би по мом мишљењу било најбоље. Јер, ако рецимо БДП као што се планира буде 3,5 одсто онда би се чекови пензионера усклађивали са износом изнад два процента што би донело увећање за 1,5 одсто.  С друге стране, уколико би пензије зависиле од инфлације и БДП-а то би у данашњој ситуацији могло да буде око пет процената, па би износ на чеку могао да буде већи и до 2.000 динара, објаснио је Чолаковић.

Према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање на крају првог месеца ове године у Србији је било  1.714.078 пензионера, а просечна српска пензија износила је 26.328 динара. Са овим просеком она јесте износила близу 50 одсто просечне српске плате, али и даље је отворено питање како ће се даље усклађивати како би се примања најстаријих заштитила од даљег обезвређивања због раста инфлације. При том се у сваком тренутку мора водити рачуна о економским резултатима државе, која у великом проценту и сада серивисира редовну исплату пензија.

Пре неколико дана је виши економиста Светске банке у Србији Лазар Шестовић изјавио да очекује да ће држава ускоро обелоданити прве идеје о усклађивању пензија напомињујући да је сада неизвесно да ли ће оне пратити раст инфлације или раст плата.  Светска банка је пре четири године, тачније 2015. године, већ изнела своју анализу пензијског система у Србији и сугерисала да се пензије индексирају само са растом цена односно инфлације. Таква анализа наишла је на критику Фискалног савета Србије  који је фебруара ове године изашао са својим предлогом у којем нуди пет могућности за усклађивање пензија.

Према једном од предлога Фискалног савета пензије би могле да се усклађују са инфлацијом и делом раста БДП-а преко 2 одсто, а према другом оне би се усклађивале 50 одсто са инфлацијом и исто толико са растом БДП-а. Трећи предлог је да се пензије усклађују са половином раста инфлације и половином раста просечне зараде, четврти да тај однос буде 40 одсто са инфлацијом, а 60 одсто са растом просечних зарада и на крају да се усклађују са 30 одсто са инфлацијом и 70 процената са растом масе зарада.

Највећи број земаља у ЕУ усклађује пензије на основу неке комбинације раста цена и раст зарада, док се само у Грчкој и Португалији пензије усклађују само са растом БДП-а.

Све формуле, које смо ми анализирали и предложили, економски су одрживе и дале су сличне резултате по стандард пензионера током следеће деценије, објаснио је Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета Србије.

Он истиче да је Фискални савет Србије свих пет могућих модела за усклађивање пензија ставио на увид јавности како би се кроз јавну расправу нашло коначно решење.


Додатак на најниже пензије до децембра

Од новембра прошле године више од 1,3 милиона пензионера у Србији чија примања су највише 34.004 динара имају додатак од пет одсто. Повишица ће се исплаћивати све до новембарске пензије, па је отуда реално очекивати да се до тада утврди коначна формула усклађивања  и самим тим да буде познат тачан проценат повећања пензија у овој години.


Економиста Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, такође сматра да би пензије требало усклађивати тако да се оне заштите од обезвређивања услед раста инфлације, али и да у периодима привредног напретка расту брже од инфлације. Он као могућност не спори и да се пензије усклађују према инфлацији и увећаној стопи раста БДП-а изнад два одсто.

Све док се трећина пензија финансира из буyета Србије, оправдано је да се задржи правило према коме максимално издвајање за пензије износи 11 одсто БДП. Висина трошкова за државу зависила би од стопе инфлације, раста реалних зарада, пондера уз инфлацију и зараду, раста реалног БДП, промене броја пензионера, објаснио је професор Арсић.

Како је додао, за различите вредности наведених варијабилни трошкови за државу били би различити.

Иначе, у нешто дужем периоду индексација пензија према кретању зарада и према расту БДП-а даје сличан раст пензија, а тиме и сличне трошкове за државу, поручио је Арсић.

Љубинка Малешевић

Славко
14.04.2019 • 20:57
Шаргарепа о дугачку штапу...
Tajana
16.04.2019 • 09:01
Dve jednokratne isplate u 2019 . godini?
Borisav
16.04.2019 • 10:39
Dokle ćete od penzionera praviti sirotinju
Penzioner
16.04.2019 • 13:11
Sa mozgom
EUR/RSD 117.6147
Најновије вести