Од 17. децембра падаће провизије на платне картице?

НОВИ САД: За око две недеље, тачније 17. децембра, по прописима Народне банке Србије требало би да почну да падају провизије на платне картице које трговци и остали који их примају плаћају на њих.
kartica placanje
Фото: pixabay.com

Домаћа „дина” картица већ има мање провизије. Комисија за заштиту конкуренције погурала је међународни картичарски систем „Мастеркард” да снизи провизије, а они су спремни да то добровољно учине и више него што би по важећим прописима морали. Под лупом Комисије је и „Виза”. Против оба међународна картичарска система Комисија је покренула поступак испитивања повреде конкурентности на тржишту.

Комисија је на својој интернет страници објавила предлог „Мастрекарда” да је добровољно спреман да преузме обавезу и измени висину међубанкарске наканде. Они су позвали све заинтересоване стране да доставе своје ставове о предлогу „Мастеркарда” или ће наставити поступак.

Колике су то ниже провизије и шта оне значе за банке, трговце, потрошаче и, наравно, моћне картичне системе?

Земљама које нису пуноправне чланице Европске уније, као што је Србија, картичарски системи диктирају много веће провизије него што је то у ЕУ, где је то регулисано одговарајућом директивом. Код нас се провизије крећу од 1,5 одсто за дебитне картице, до 2,5 одсто, односно три одсто за кредитне. Директива ЕУ ограничила је у свим земљама провизију за дебитне картице на 0,2 одсто и на 0,3 одсто за кредитне. НБС је код нас увео прелазни период за снижење провизија. Од 17. децембра провизије ће морати да падну на 0,5 одсто за дебитне карице и 0,6 одсто за кредитне. Од 18. јуна 2019. године провизије у Србији требало би да се уједначе с директивом ЕУ. У компанији „Мастаркард” одлучили су да провизије већ 17. децембра ове године смање на ниво који је предвиђен за 18. јуни следеће године – што значи да ће оне бити 0,2 одсто и 0,3 одсто.


Регион ће следити нас

„Мастеркард” и „Виза” су међународне компаније, а њихово тржиште је буквално цео свет, па је српско тржиште је за њих само кап у мору. О томе зашто су остали упорни да у Србији задрже превисоке провизије међународни консултант др Александар Васиљевић каже:

Велики, наравно, воде рачуна о сваком динару или евру, наводи он.

Како додаје, извесно је да они очекују да ће после Србије исте захтеве имати у друге земље у региону које нису чланице ЕУ, попут Македоније, Босне и Херцеговине...


Од  провизија „небу под облаке” највише користи имају банкари. Чак 80 одсто новца од наплаћене провизије одлази на међубанкарске накнаде па је за банке рачуница јасна – што је већа провизија, већа је и зарада. Тако високе провизије и те како су сметале трговцима, посебно оним мањим, који послују ван великих градова. То је често и разлог што је у трговинама од потрошача захтевано кеш плаћање. У многим мањим местима у којима су пословне јединице банака реткост, грађани су у веома незавидној ситуацији – јер морају да плаћају папрене провизије на банкоматима или да крену на пут у банку по новац. Плаћање кешом омогућава да новац лакше склизне у сиву зону, а када се за измиривање обавеза користи картица, онда у платном систему остаје траг па је порезницима лакше да уоче евентуалне неправилности.

У Србији има више од седам милиона текућих рачуна, а и платних картица је преко седам милиона. Њихов број свакодненво расте јер су банкари обавезни да уз сваки текући рачун издају и домаћу „дина” картицу.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 118.4071
Најновије вести