Намети на минималац се могу смањити за трећину

НОВИ САД: Пореско оптерећење минималне нето плате у Србији износи 57 одсто, што значи да на сваких 100 динара послодавац мора да издвоји још 57 динара за порезе и доприносе, а да би се постигло веће растерећење, неопходне су и значајније промене модела опорезивања, наводи се у најновијем билтену НАЛЕД-а.
novac plata
Фото: Tanjug (M. Jelesijević, ilustracija)

Истиче се и да је лане тај издатак износио 18.200 динара и да би повећање неопорезивог дела плате на ниво минималца смањило обавезе на 15.900 динара, док би укидање доприноса за здравство умањило трошак на 12.700 динара, односно за више од 30 одсто у односу на садашњи износ. Ово је, како се наводи у билтену, показала анализа НАЛЕД-а „Систем опорезивања рада и могући правци реформе“, која ће ускоро бити представљена.

У овогодишњем истраживању ставова привреде о сивој економији, највише привредника - 49 одсто, навело је да су високи порези и доприноси највећи проблем с којим се суочавају, а више од три четвртине види их као кључни узрок неформалног пословања. Директор за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у Душан Васиљевић је истакао да је систем опорезивања рада веома комплексан и зато би се прво требало фокусирати на пореско растерећење најнижих плата, које су у Србији високо опорезоване у односу на друге земље.


Уместо доприноса за здравство прелазак на буџет

- Предлог НАЛЕД-а је да се размишља о укидању доприноса за здравство и преласку на финансирање из буџета, односно општих пореза, чиме би сви грађани имали здравствено осигурање - рекао је Душан Васиљевић. - У анализи ћемо дати неколико могућих варијанти за реализацију ове идеје, с калкулацијом како надоместити губитак прихода по основу овог доприноса.


- На тај начин би се отворио простор за повећање плата и смањење рада на црно - рекао је Васиљевић. - Најнижу зараду према постојећим проценама добија између 350.000 и 400.000 људи, односно сваки пети запослени.

Према његовим речима, има више начина на које се може значајније утицати на пореско растерећење рада - од повећања неопорезивог дела зараде, преко промене стопе пореза на зараде, која је последњих деценију и по смањена с 14 одсто на 10 одсто, до умањења основице за обрачун појединачних или свих доприноса.

Такође, требало би размотрити и могућност да се оптерећење рада не посматра само на нивоу запосленог, већ да се у обзир узму и издржавани чланови породице. Наиме, управо на том нивоу анализе је највидљивији висок ниво фискалног оптерећења зарада у Србији у односу на упоредиве земље у региону, на шта је указивао и Фискални савет.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.3739
Најновије вести