Камате су само мамац, а провизије зарада

Већ неколико година клијенте банака којима изгледа да су нашли кредит по својој мери често чека непријатно изненађење. Таман су установили да им штимају рата и камата, када им банке испостве рачун у којем су разне провизије, одржавања и други трошкови.
banka
Фото: Dnevnik.rs

На ту навику банака већ подуже се жали Удружење банкарских клијената „Ефектива”. Недавно је и Народна банка Србије на то обратила пажњу. Из НБС-а кажу за „Дневник” да су своје мишљење доставили колегама из пословних банка. Они су указали на то да наплаћене накнаде и други трошкови морају бити одраз стварних трошкова банака. У складу с тим, банкама је саветовано да размотре усклађивање својих аката, уколико има потребе за тим, да би банкарска пракса у погледу наплате трошкова била у складу с прописима

О томе да су провизије слатка пара за банке говори и податак да су оне лане на тој ставци зарадиле чисто 35,3 милијарде динара. Од камата су приходовале 123,8 милијарди.

Зашто банке не урачунају и те трошкове и прикажу их кроз каматну стопу, него уводе провизије на одржавање кредита, обрачунавање и шта све не?

– Ниска камата је лепак за клијента да узме кредит, а провизија је додатна зарада за банке – каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Клијентима  једино остаје да се добро распитају о свим трошковима које ће имати при враћању кредита или да правду потраже на суду.

С тим ставом слаже се и једна банкар. По његовим речима, ниске камате на кредите које банкарима не одговарају они надокнађују наплатом провизија и сличних трошкова. Обрада кредита, рецимо, треба да се наплати, а разлога да се она обрачунава процентуално према висини кредита нема јер се исти посао ради и за 1.000 евра и за милион.

Банке, рецимо, трошкове одржавања кредита наплаћују између 0,5 и један одсто годишње на остатак дуга. За стамбени зајам од 45.000 евра то је 450 евра годишње. Клијент за 30 година, осим рате, плати банци бар 10.000 евра додатног трошка.

Из НБС-а кажу да Закон о заштити корисника финансијских услуга  јасно прописује елементе уговора о кредиту. Између осталог, апострофира и врсту и висину свих накнада које падају на терет корисника, да ли су накнаде и камате фиксне или променљиве – а за потоње – у којим периодима ће се мењати. Ту су и други тршкови који се морају набројати, попут пореза, накнада надлежним органима и слично.

123,8 милијарди динара зарада од камата

НБС доноси прописе и контролише рад банака, али не утиче на њихову одлуку о томе коме ће кредит доделити и под којим условима ће одобрити своје услуге. То банке уређују својом пословном политиком и интерним правилима која треба да буду у складу с нашим законима и другим прописима. Међутим, имајући у виду разнолику праксу банака, с једне стране, као и функцију заштите корисника финансијских услуга, с друге, НБС је упутио допис пословним банкма у циљу уједначавање њихове праксе када се ради о накнадама које падају на терет корисника. То се односи на накнаде за обраду, администрирање кредита и слично. Банкама је предочено да своје услуге, а нарочито трошкове и накнаде, морају нудити на транспарентан начин, да би корисник био благовремено упознат с њиховом висином и да не би био доведен у заблуду. НБС не прејудицира праксу судова да ли ти трошкови треба да се обрачунавају процентуално или у фиксном износу.

У Удружењу „Ефектива” имају за клијенте другачији савет: банке су 15 година незаконито наплаћивале те трошкове, а надокнаду трошкова могуће је остварити једино судским путем. Треба их тужити, наводе они.

35,3 милијарде динара зарада банака од провизија

Судска пракса у том случају није уједначена. Међутим, у априлу ове године Виши суд у Сомбору је донео пресуду у корист клијента и наложио банци да му врати 450 швајцарских франака узетих на име провизија. 

Д. Вујошевић

Направи промет или плати

О томе да машта банкара често нема граница говори и најновији намет. Многи власници или корисници пос-терминала у радњама и бутицима  за плаћање путем картица добили су ових дана допис од једне банке. Ради се  о лимиту за најмањи промет који морају остварит на ПОС-у. Ко не успе да прода и наплати путем картица ту суму, то мора да плати банци додатно. За сада је то једнократна месечна сума од 3.000 динара. 

Власницима бизниса остаје да откажу наплату преко картица или да потраже мање строгу банку. А то је штета јер су безготовинска плаћања добар алат у борби против сиве екномије. Уз тако строге банке многи ће бити принуђени на то да престану да примају картице.

EUR/RSD 117.5748
Најновије вести