Динарска штедња грађана четири пута него 2012.

БЕОГРАД:  Динарска штедња грађана је, према последњим расположивим подацима, износила у октобру готово 75 милијарди динара и више је него четири пута већа у односу на крај 2012. од када бележи интензиван раст, што сведочи о поверењу грађана у домаћу валуту, саопштено је из Народне банке Србије.
banka salter
Фото: Dnevnik (Aleksandra Erski)

Само током прошле године, динарска штедња је повећана за око 22 одсто, или за 10,9 милијарди динара, а у овој години нето прилив од преко 13 милијарди динара је већ сада надмашио целокупан прошлогодишњи раст, наводи се у саопштењу НБС поводом Светског дана штедње, који се традиционално обележава 31. октобра.

Из централне банке истичу да је посебно импресиван податак да је у протеклих годину дана (од октобра 2018.), штедња у домаћој валути повећана за преко 30 процената.

Девизна штедња становништва такође остварује перманентан раст и према последњим расположивим подацима достигла је 10,6 милијарди евра. Штедња у девизном знаку је у читавој претходној години повећана за 0,6 милијарди евра, а у овој години њено повећање за сада износи 0,7 милијарди евра.

У Народној банци предочавају да је раст штедње становништва остварен чак и у условима смањења каматних стопа, што, како кажу, указује на све веће поверење грађана у домаћи финансијски систем.

Такође подсећају и на важност штедње као извора финансирања привредног раста. Континуираном расту штедње током последњих седам година, оцењује се у саопштењу, доприноси све бољи макроекономски амбијент и постигнута стабилност цена и девизног курса. Инфлација је са некадашњих двоцифрених нивоа спуштена на ниске и стабилне нивое још током 2013. године, од када се одржава у просеку око два одсто.

Динар је данас на сличном нивоу на којем је био у августу 2012. године, при чему је ојачао у односу на евро за око 1,0 проценат, а НБС увећањем девизних резерви, на највише нивое од када се мере, додатно јача стабилност и отпорност домаћег финансијског система.

НБС је и ове године, поводом Светског дана штедње, израдила редовну анализу исплативости динарске штедње која још једном потврђује да је штедња у домаћој валути исплативија од штедње у девизама - и у кратком и у дугом року.

Анализа показује да би штедиша који је у последњих годину дана штедео у динарима, на улог од 100.000 динара добио око 2.700 динара (или око 23 евра) више у односу на штедишу који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио око 845 евра, односно противвредност наведеног износа од 100.000 динара.

Већа исплативост динарске у односу на девизну штедњу важи не само за годишње орочавање, већ и за штедњу орочену на краће и на дуже рокове.

Током претходних седам година, у случају орочавања депозита на три месеца, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у око 85 одсто посматраних тромесечних потпериода, док је код орочавања депозита на две године, динарска штедња била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Већа исплативост динарске штедње у односу на девизну је резултат повољног макроекономског амбијента и стабилних монетарних услова (ниска и стабилна инфлација и релативна стабилности курса динара према евру), чињенице да се динарска штедња не опорезује, док се камата на девизну штедњу опорезује по стопи од 15 одсто, као и

релативно виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима.

EUR/RSD 117.5536
Најновије вести