За веће домаће МСП инвестиције нужан бољи амбијент

БЕОГРАД: Потенцијал за додатни раст српске привреде је у развоју домаћих фирми из сектора малих и средњих предузећа која би у јаснијем инвестиционом амбијенту могла да повећају инвестиције, оцењено је током разговора који је организовали "Бизнис & финансије" поводом објављивања часописа са ранг листом 150 топ фирми у Србији.
m
Фото: Tanjug (video)

ММФ најављује "синхронизовано успоравање глобалне привреде" за следећу годину што је новогов у најави нове глобалне кризе оценила је новинарка часописа "Бизнис&Финансије" Зорица Живковић и додала да се сви економски стручњаци слажу да би привреда Србије морала да има вишегодишњи раст од 5-6 посто да би стигли садашњу Пољску која има запосленост преко 70 посто и просечну плату од 900 евра.

Додала је и да је неопходно да дуплирамо продуктивност у Србији а као највећи потенцијал за раст истакла сектор малих и средњих предузећа.

Акценат мора бити развоју фирми из сектора малих и средњих предузећа, домаћих фирми, рекла је она и додала да су оне здрав део домаће привреде, вуку највише, расту спорије, и још увек су премале па њихов развој треба подржати.

Заменик директора УСАИД програма "Сарадња за економски развој" Драгана Станојевић говорећи о подацима добијеним од привредника у анкети приметила је да се више од 80 посто њих опредељује за инвестиције из сопствених средстава "као да су задовољни јако спорим растом, самоодржавањем бизниса" и запитала се да није нешто друго по среди.

Две трећине привредника у Србији каже да има потребе за инвестицијама, а неупоредиво мање одговара позитивно на питање да ли траже и добијају кредите, рекла је она и додала приступ изворима финансирања један од основних проблема српске привреде.

Тржиште Србије оскудно је привреди доступним врстама финансијских производа, приметила је она и изразила наду да ће после доношења Закона о алтернативним инвестиционим фондовима доћи до оснивања локалних инвестиционих фондова што ће отворити један од зачепљених канала финансирања.

У Србији 60 одсто анкетираних привредника не жели да научи да управља потраживањима па је Станојевић изнела бојазан ће протоком година међу њима бити све мање знања и разумевања сопственог пословања.

Она је рекла да је размена искустава међу привредницима у МСП сектору значајна за остваривање сарадње и бољих резултата.

Главни брокер "Моментум секјуритиза" Ненад Гујаничић рекао је да је највећа опасност за рецесију трговински сукоб САД и Кине, и додао да смо сада у глобално гледано периоду ниских камата "што у Србији треба да искористи за реструктурирање привреде".

Задатак сваке власти је да обезбеди повољни инвестициони амбијент у коме би се осетили и домаћи инвеститори остетили сигурнијим за инвестиције, рекао је он и додао да ће се тек у таквом амбијенту они определити да се задужују.

Како је оценио код субвенционисане инвестиције пре или касније имају штетне последице јер се инвеститори који дођу уз државне субвенције први у случају кризе повлаче.

Говорећи о зна;ају економских целина - пословних система за привредне резултате директор Агенције за привредне регистре Милан Лучић истакао је да 20 највећих у тој групи носи 15 процената српске привреде.

У привреди Србије послује 667 економских целина - што је релативно мали број у односу на више од 103 хиљаде привредних друштава која су предала финансијске извештаје, оценио је он и додао да те економске целине ипак по снази представљају готово трећину привреде.

И унутар те групе економских целина влада значајна концентрације јер 20 највећих остваре 53,3 одсто укупног нето добитка читаве групе, рекао је Лучић.

EUR/RSD 117.5576
Најновије вести