За три године на рекама потонуло 12 бродова

НОВИ САД: Теретни број натоварен са 700 тона шљунка потонуо је пре три дана у Гајском рукавцу у близини Ковина. На срећу, нико од чланова посаде брода није страдао, осим што је причињена материјална штета које се не огледа само у томе што је уништен грађевински материјал већ што ни теретни брод више неће бити у функцији.
b
Фото: Tanjug (Zoran Žestić)

Шта је узрок несреће председник Удружења професионалних лађара Србије Бранислав Вајда не може да каже са сигурношћу, мада лађари сумњају на неисправност теретног брода јер мисле да преграде на дуплом дну нису биле добро затворене и да га је зато вода поплавила.

Забрињава нас чињеница  што о таквим немилим догађајима јавност сазнаје од лађара, а не од надлежних државних служби, нагласио је Вајда за „Дневник”.

Под хитно је, како је додао, потребан састанак с представницима Министарства саобраћаја да би се уредила област речног транспорта јер недостаје одговарајућа контрола исправности бродова, одредбе о томе како треба да изгледа инспекцијски надзор и да се створе услови за школовање бродара.


Бродарству требају системске промене 

Лађари упозоравају надлежне на то да се потонућа бродова дешавају у континуитету, а да су узроци исти: недостатак одговарајуће посаде, лоше одржавање и немар власника бродова.

Зато је под хитно потребно увести озбиљне системске промене да би се избегле велике материјалне штете и спречио губитак људских живота. Потребно је преиспитати читав систем и у сарадњи с Привредном комором Србије, Министарством саобраћаја и представницима струке наћи решење за безбедну пловидбу.


У протекле три године, подсећа наш саговорник, потонуло је 12 бродова. Пре потонућа у Гајском рукавцу, средином новембра прошле године у басену Луке Београд потонуо је самоходни теретни брод „Тител”, натоварен глином. Тада смо, казао је Вајда, обавестили јавност о томе да треба системски мењати правила пловидбе рекама и каналима, али нисмо наишли на одговор код надлежних. Удружење професионалних лађара Србије послало је апел, нагласио је Вајда, а и сада понавља, да је излаз из ситуације обнова стручног кадра, повећање броја саобраћајних инспектора за водни саобраћај и да некадашњи „Југорегистар” а сада Управа за утврђивање способности за пловидбу, приступи другачој контроли исправности и издавању дозвола за пловидбу.

Прилике у домаћем бродарству нису нимало сјајне, упозорава наш саговорник.

По његови речиам, под српском заставом на рекама и каналима плови стотину бродова.

Имамо три активна бродоградилишта – у Мачванској Миторвици, Зрењанину и Кладову – и готово 200 фирми које се баве речним транспортом робе, од којих су две у државном власништву – „Југословенско речно бродарство” и „Иван Милутиновић” у Београду  Ни у једном бродоградилишту се не праве бродови за домаће потребе јер је то скупа инвестиција иза које мора да постоји озбиљан капитал. У нашим бродоградилиштима у протекле три деценије није направљен ниједан нови брод за домаће потребе, већ најмлађи брод имамо из 1991. године. Мада брод не може да буде стар, већ исправан и неисправан. Има бродова који су направљени пре сто година и још увек плове јер се на њима сваких десет до 15 година ради комплетна ревитализација, што такође може бити скупо улагање. Пошто не правимо нове бродове, купујемо их, највише из Холандије и Немачке, а увозници су разноразне фирме. Међутим, није важно ко је власник брода већ како се прегледа његова исправност и даје дозвола да је исправан. А до трагедија баш и долази зато што преглед није одговарајући и што се дозволе дају олако, без одговарајуће инспекцијске контроле, поручио је Вајда.

З. Делић

EUR/RSD 117.5690
Најновије вести