У Србији успостављен Катастар рударског отпада

БЕОГРАД: Србија је успоставила Катастар рударског отпада, који треба да помогне решавању проблема те врсте отпада и у даљем усклађивању са законима ЕУ у сектору рударства и заштите животне средине.
rudari povrsinski kop pixabay
Фото: Ilustracija/pixabay.com

Катастар садржи систематизоване податке о рударском отпаду са 250 локација које представљају напуштене или затворене руднике, а израђен је у оквиру пројекта вредног 2,1 милиона евра који је Србија у претходне три године реализовала уз финансијску подршку ЕУ.

Веб апликација Катастар рударског отпада садржи и резултате детаљних истраживања за 41 локацију рударског отпада са хемијским, минералошким, геомеханичким испитивањима и лабораторисјким анализама, чији је крајни циљ категоризација рударског отпада, категоризација одлагалишта и процена утицаја на животну средину.

На завршној конференцији пројекта указано је на то да рударски отпад који није под контролом може да буде опасан за здравље људи сада и у будућности, а да ће резултати пројекта бити добар подсетник и опомена свима који раде у овој делатности о предузимању одређених мера.

Уредба која регулише област управљања рударским отпадом у Србији ће почети да се примењује 2021. године, а помоћница министра рударства и енергетике Јелена Симовић рекла је да је успостављање катастра веома важно јер ће, објашњава, Министарство имати податке о квантитету, односно о томе које су то локације и шта се на њима налази.

"На основу тога, Министарство ће моћи да ради мониторинг и да прави даље планове шта ће се радити са таквим местима на којима се налази рударски отпад. У смислу даљих планова све зависи од тога која средства ће нам бити на располагању", каже Симовић.

Катастар рудраског отпада, како је навела, поред тога што даје информације о томе где се налази отпад, указује и на то колико је то проблематично за становништво које ту живи.

"Катастар даје и препоруке шта је могуће урадити на тим локацијама и да ли су потребне и могуће даље детаљније анализе, а онда ће на основу тога бити одлучено конкретно шта може да се ради", рекла је Сомовић и навела да је пројекат у вези са катастром један од 13 пројеката из области заштите животне средине које Министарство успешно спроводи уз финансијску подршку ЕУ.

Пројект менаџер из Делегације ЕУ Србији Борис Илијевски рекао је да је успостављање катастра рударског отпада не само обавеза на основу директива ЕУ и намере Србије да их прати и усваја, већ и потребе да Министарство заједно са локалним самоуправа донесе мере за рехабилитацију таквих депонија рударског отпада како би локално становништвио било заштићено и сигурно, али и како би се истражиле неке могућности да тај отпад поново искористе компаније које се тиме баве.

"Овај пројекат је имао намеру да се подаци добијени испитивањем таквих налазишта нађу у заједничком катастру, а онда ће Министарство на основу тога са другим експертима и пројектима настојати, надам се, да то плански реши", каже Илијевски.

Стручњак за рударство из Немачке Питер Бајер каже да је Србија земља која има велики рударски сектор, што значи да има и велику количину отпада из рудника.

"Али са новом регулативом сигуран сам да ће, када дође до отварања нових рудника у будућности, бити поштовани и стандарди за регулацију отпада. Министарство води рачуна о томе. Ми смо направили студију случаја која објашњава како би требало да се регулише отпад и сматрам да је у томе потребна велика одговорност", рекао је Бајер.

Члан пројектног тима Стефан Камштијес из немачке компаније ПЛејадес ГмбХ пожелео је да се у успостави добра пракса управљања рударским отпадом и да се оствари још шира сарадња са партнерима у Србији.

EUR/RSD 117.5576
Најновије вести