У месту тапкају 30 бања и 300 термалних извора

Већ неколико година најављује се приватизација српских бања, које су данас великим делом запуштене и уништене.
d
Фото: Илустрација

Почетком 2015. године приватизација српских бања привремено је одложена јер је део њих био у спору државе и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, иако је неколико месеци пре тога, 2014. Влада Србије формирала Радну групу са задатком да те спорове споразумно оконча, односно да се бави статусом бања које су понуђене на продају. Та радна група била је задужена и да сачини посебан програм за приватизацију бања да се не би догодило да већина њих оде у продају заједно с изворима лековите воде.

Када је крајем 2016. године Влада Србије схватила да посао стоји на мртвој тачки готово две године само због тога што се није довољно радило на решавању спора државе и РФ ПИО, надлежним државним институцијама дат је рок од 60 дана да реше имовинскоправне проблеме око власништва над бањама, да би се коначно могло ући у процес приватизације десет српских бања. Рок је испоштован, али ни током 2017. године од приватизације бања није било ништа.

Сада министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић каже да је Влада Србије поново формирала Радну групу за приватизацију и решавање проблема бања. Прецизира да је она већ одржала један састанак, на којем су се бавили проблемима Куршумлијске бање, која је, како је оценио, у катастрофалном стању и не ради годинама.

Почетком 2015. године приватизација српских бања привремено је одложена јер је део њих био у спору државе и Фонда ПИО

– Група људи која управља Луковском и Пролом бањом заинтересована је да стави у функцију и Куршумлијску бању – објаснио је Љајић. – Дали смо задужења појединим институцијама да утврде на који начин да решимо имовинскоправне послове у тој бањи да би она могла ићи у процес продаје имовине. То би могао бити

успешан модел, који би се онда примењивао и на друге бање и рехабилитационе центре у Србији.

Министар Љајић истиче да је тренутно стање у којем се ништа не мења неодрживо и да сви имају штету од тога, наводећи да су бање један од три кључна ресурса у туристичкој понуди Србије.

– Србија има више од 300 термалних извора и преко 30 активних бања које би могле бити стављене у функцију уз улагања. Постоје предуслови да бање буду једна од важних туристичких понуда Србије јер ће се будући раст туристичког промета базирати на здравственом туризму – закључио је Љајић.


Списак за приватизацију

У првом пакету приватизације бања на списку су се нашле: специјална болница Бујановац, бања Ковиљача, Нишка бања, Златибор, Сокобања, Рибарска бања у Крушевцу, „Меркур” у Врњачкој Бањи, „Гејзир” у Сијаринској бањи, као и Институт за лечење и рехабилитацију у Нишкој бањи и „Термал” у Врднику”. У тим лечилиштима било је запослено око 2.400 радника.


Судски спорови око имовине српских бања грађених и новцем Фонда ПИО, осносно свих који су партиципирали у том фонду, развлачили су се годинама, тако да је приватизација започета још 2008. године морала да буде заустављена. Но, у самом Фонду ПИО истицали су спремност за договор с државом о власништву. Нема званичног извештаја о томе докле је стигла Радна група која је формирана 2014. године и да ли је за три године успела да направи план приватизације српских бања. Оно што се зна је да је Државно правобранилаштво успело да се договори  с Фондом ПИО о судском поравнању те да је након тога остало још да се заврши технички део посла. Без доношења одлука о завршеном поравнању, власништво над бањама не може бити уписано у Катастар непокретности, што је веома важно за израду процене капитала којим оне располажу. Тај посао је већ поверен консултантској кући „Беоконекс”, која је требало да прецизира шта је то што се инвеститорима нуди и цене испод које бање на тржишту не би требало понудити.

Сада ће нова Радна група морати или да настави оно што је претходна започела или да крене од самог почетка, а то значи да прво утврди шта је урадило Државно правобранилаштво, а да се потом доносе одлуке о упису власништва над бањама у Катастар непокретности. Тек након тога може се процењивати њихова вредност и као таква понудити потенцијалним инвеститорима. Хоће ли то бити урађено ове године, када већ није у претходне три, остаје да се види.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5463
Најновије вести