У малопродаји сваки шести трговац у сивој зони

НОВИ САД: На тржишту малопродаје хране, пића и дуванских производа у Србији, показала је секторска анализа коју је израдила Комисија за заштиту конкуренције, у сарадњи с НАЛЕД-ом, којом је било обухваћено више од 5.500 објеката, има још довољно простора за нове инвестиције и отварање радних места.
supermarket, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Ипак, треба отклонити неке од проблема који оптерећују пословање на том тржишту, пре свега рад у сивој зони, као и појачати рад инспекција.

Председник Савеза за храну и пољопривреду НАЛЕД-а и директор „Атлантик групе” Владимир Чупић истакао је да резултати истраживања НАЛЕД-а у сарадњи с Немачком развојном агенцијом показују да у трговини 17 одсто предузећа послује у сивој зони, у 7,4 одсто предузећа у том сектору постоје неформално запослени радници, а 15,4 одсто обвезника ПДВ-а из сектора трговине део плаћања обавља готовински и представља нелојалну конкуренцију одговорној привреди. Због тога је, указао је Чупић, успостављање фер услова један од основних циљева НАЛЕД-а за период од 2018–2021. године.

По његовим речима, за тржиште малопродаје неопходно је и изузетно важно унапредити промоцију теме конкуренције и њен значај за привреду и грађане.

Потребно је и да се унапреде прописи који регулишу надлежности инспекцијских органа у домену контроле безбедности и квалитета хране и поштовања рокова плаћања, где постоји много мањкавости, казао је Чупић.

Он је истакао и да је на тржишту малопродаје уочено да ниједна инспекција не препознаје на прави начин своју надлежност у контроли безбедности и квалитета хране, а да сличан проблем постоји и кад је реч о поштовању рокова плаћања, где инспекције у пракси не спроводе или не препознају своје ингеренције, због чега добављачи на наплату чекају и до два или три пута дуже у односу на законске рокове.


Борба за сваког купца

И поред великог броја трговина, у готово свим већим градовима  приметно је да ниче много нових продавница, било да је реч о великим трговинским ланцима, или мањим радњама.

Будући да је куповна моћ грађана Србије мала, пошто се на годишњем нивоу у малопродаји просечно потроши око 60.000 динара, док просечна куповина на нивоу Србије износи нешто више од 450 динара, тешко да је толики број радњи потребан.

С друге стране, будући да се радње отварају и не затварају, јасно је да и купаца има па би се слободно би се могло рећи да је у току борба за сваког купца.


Тренутна ситуација на тржишту показује да доминирају велики малопородајни ланци. Наиме, десет највећих малопродајних ланаца у Србији држи 55 одсто тржишта, док сви остали учесници у трговини на мало појединачно имају мање од по један одсто тржишног учешћа. Присутни трговински ланци указују на то да су за даљи развој тржишта највеће препреке ниска куповна моћ становништва и мањак простора за отварање нових малопродајних објеката. Ипак, указано је на то да се, упркос томе, може очекивати долазак нових играча, међу којима је „Лидл”, за који се процењује да ће отварањем свих својих објеката заузети између пет и седам одсто учешћа на тржишту.

Дакле, простора на тржишту има, али да би конкуренција била квалитетна, потребно је да се свим учесницима обезбеде равноправни услови јер на тај начин потрошачи имају могућност избора, што ће допринети томе да цене буду ниже, а производима квалитетнији.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5845
Најновије вести