У Банатском Двору гаса има за 35 одсто годишњих потреба Србије

НОВИ САД: Енергетски споразум с Русијом још није потпуно реализован, али је донео велике користи српској енерегетици, оцењују домаћи стручњаци.
banatski dvor
Фото: Dnevnik (arhiva)

По њиховим речима, садашња изградња гасовода кроз Србију за руски гас, како га неки зову „Балкански ток”, у оквиру „Турског тока”, представља наставак реализације тог споразума.

Генерални секретар Националног нафтног комитета Србије Горан Радосављевић је објаснио да споразум има три компоненте: једна је била изгадња гасовода „Јужни ток”, затим приватизација НИС-а и изградња гасног складишта.

Пројекат изградње „Јужног тока” је обустављен из објективних разлога, који нису имали директно везе са Србијом већ с Бугарском, навео је Радосављевић.

Како додаје, друге две компоненте су реализоване, а најважнија је можда складиште природног гаса у Банатском Двору, које сада може задовољити око 35 одсто годишње потрошње гаса читаве Србије, што је значајан ресурс.

Подсетио је на то да то подземно складиште може примити око 450 милијарди кубних метара гаса и да се планира његово проширење.

Додао је да је на неки начин градња гасовода у Србији који се назива „Турски ток” наставак реализације енергетског споразума с Русијом. Радосављевић сматра да је и тај пројекат још под знаком питања, пре свега, због Бугарске, али је изразио очекивање да ће тај гасовод бити реализован.

Ако се реализује, на неки начин ће задовољити и тај први део гасног споразума с Русијом који се тиче гасовода, под мало другачијим финансијским условима. Надам се да ће Србија добити тај гасовод. Тако да можемо рећи да ће све три компоненте споразума бити испуњене, закључио је Радосављевић.

Стручњак за енергетику Јелица Путниковић каже да је енергетски споразум с Русијом већ годинама предмет напада „углавном од политичара, од којих је већина у власти била у време када је’Нафтна индустрија Србије’ продавана ’Гаспрому’ и прављен међудржавни споразум с Руском Федерацијом”. Како је рекла, они су учествовали и у доношењу закона којим је дефинисана рудна рента, не само за сирову нафту и природни гас, као и прописа по којима се контролише експлоатација природних богатстава.

Занимљиво је да критичари Енергетског споразума с Русијом и тога што већ није изграђен гасовод „Јужни ток” не помињу да је пролетос „Гастранс” – мешовита фирма „Гаспрома” и „Србијагаса” – започела градњу магистралног гасовода од границе с Бугарском код Зајечара до мађарске границе, којим ће руски гас из „Турског тока” преко Бугарске стизати у Србију и бити транспортован даље ка европским потрошачима, казала је она.


НИС и приватизација

Када је реч о приватизацији НИС-а од „Гаспромњефта”, Радосављевић истиче да је то предузеће од губиташа постало једно од најуспешнијих у региону и има неколико милијарди евра инвестиција. Како каже, упркос томе што неки оспоравају ту приватизацију и постављају питање да ли се за НИС могло добити више, НИС је сада савремено и профитабилно предузеће.

Јасно је да је споразум с Русијом имао одређене користи за Србију и да те користи још увек постоје, објаснио је Радосављевић.


Критичари енергетског споразума, додаје, не коментаришу ни то што је НИС-ова рафинерија нафте у Панчеву међу најмодернијим у Европи.

Не коментаришу ни то што НИС производи и извози гориво на европско тржиште и што се та компанија позиционирала на околним тржиштима: у Републици Српској, Бугарској и Румунији, где су им конкуренција мађарски МОЛ – односно ИНА, аустријски ОМВ, руски „Лукоил” и словеначки „Петрол”. Већ у суседној Хрватској не могу се похвалити таквим статусом својих рафинерија јер мађарски МОЛ у својим стратешким плановима није Инине рафинерије у Ријеци и Сиску одредио за тржишну утакмицу, поручила је Путниковић.

Е. Н. Д.

EUR/RSD 117.5120
Најновије вести