У агенцијама тврде да су сезонци из Србије на Јадрану углавном сигурни

НОВИ САД: Већ годинама током лета пут Хрватске одлази много грађана Србије, али не да би се у тој земљи одамарали већ да би радили током летње сезоне.
1
Фото: pixabay.com

Наиме, у Хрватској недостаје радна снага у угоститељству те су многи послодавци суочени с проблемом како пронаћи квалификоване и искусне кадрове у тој струци па је потреба за тим радницима стална и све већа. Од ове године до радног места долази се једноставније него до сада и радне дозволе за рад у Хрватској без икаквих проблема добијају и грађани Србије који немају пасош неке од земаља Европске уније.

Дакле, радници су веома тражени, а и одзив грађана Србије за рад у Хрватској је одличан па би се могло рећи да су сви заинтересовани на добитку. Ипак, изгледа да има и незадовољних, о чему сведочи недавни непријатан случај у Супетру на Брачу, али, судећи по искуствима оних који организују одлазак радника из Србије у Хрватску, као и оних који у тој земљи већ раде, реч је о изолованом проблему, односно могло би се рећи да већих проблема при ангажману и боравку српских радника у Хрватској, било на радном месту, било ван њега – нема. 

По речима директора новосадске агенције за запошљавање „Агава” Петра Драгићевића, немили догађај на Брачу се свакако може сматрати изузетком. 

– У овом послу сам дуже од десет година и исто толико времена преко своје агенције током летње сезоне организујем одлазак радника из Србије у Хрватску и у досадашањој пракси се ништа слично није десило, односно лоших искустава готово да није било – каже Драгићевић. – Спорадично је долазило до вербалних сучељавања, али физичких напада никад није било.

Он указује на то да углавном сарађује с послодавцима из Истре, где је мултинационална средина и људи су опуштенији, либераланији и отворенији,  и истиче да је приликом ангажовања радника из Србије пресудан квалитет кандидата – знање, способности и искуство.


Одлазак избор многих радника

Одлазак на рад у неку другу земљу избор је многих радника у целом свету, који се на тај корак углавном одлучују због боље зараде, али и бољих услова рада, могућности напредовања на послу... За поједине струке посла увек има, а тако је пре свега у угоститељству. И док је за многе то само сезонски посао, за неке је и прилика да се, захаљујући квалитету рада, на послу и задрже. Зато се неретко дешава да радници из Србије, после једне добре сезоне, самостално договор долазак и следеће, а има и оних који остају за стално, и то не само у Хрватској.


– Морам да истакнем да послодавци радницима из Србије обзбебеђују исте услове као и онима из Хрватске. Радници у угоститељству недостају, а на сезонским пословима у Хрватској ангажовани су људи различитих националности – и неретко се у једном угоститељком објекту на радном месту нађу припадници народа из свих бивших југословенских држава, чак би се могло рећи да је то правило. Они сви добро сарађују јер раде као тим, тензија нема, а и послодавци воде рачуна о томе да до тога не дође јер се може десити да остану без радника, што је опција коју себи никако не могу дозволити јер је новог тешко наћи – каже Драгићевић.

Иако је сезона већ почела, интересовање за ангажман радника из Србије у Хрватској не јењава, а не јењава ни интерсовање за одлазак у ту земљу. О томе колико Хрваткој недостају кадрови угоститељске струке сведочи и то што, осим понуда за ангажман на мору, има и отворених радних места у унутрашњости – у Загребу и у готово целој Славонији.

По речима једног од сезонаца из Србије који је већ готово два месеца у Хрватској и где ће радити до краја летње сезоне, нити је било каквих проблема, нити има било каквих непријатности или нетрпељивости, ни на послу, ни ван њега.

– На послу нема никаве разлике између права и обавеза радника из Хрватске и оних који су дошли из других земаља у региону – каже наш саговорник. – Радим у хотелу с великим бројем запослених, и, осим домаћих радника, доста је и оних који су дошли из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, и добро сарађујемо и разумемо се. И буквално, јер говоримо мање-више исти језик, и метафорички, јер смо стари од око 19 па до око 30 година и нисмо оптерећени прошлошћу, напротив.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5773
Најновије вести