Стварање стручњака који одлазе је промашена инвестиција

Према подацима Организације за економску безбедност и сарадњу од 2000. године из земље је отишло више од 650.000 грађана Србије, највише младих и радно способних.
Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović  Foto: Institut za razvoj i inovacije
Фото: Директор Института за развој и иновације Ненад Јевтовић  Фото: Институт за развој и иновације

Србија нема тачне податке колико њених грађана годишње оде у иностранство па се процене крећу од 35.000 до 49.000 људи, међу којима су и они који се више не убрајају у младе, али су радно способни и имају занимање које се у многим европским државама тражи и сматра дефицитарним.

Демографска слика Србије управо због одласка њених држављана у иностранство већ годинама је неповољна и због тога се о њој знатно чешће расправља у јавности него о чињеници да сваки образовани држављанин Србије који се упути на рад у другу земљу “односи” са собом и новац који је у њега уложен како би стекао одређено знање. Институт за развој и иновације у сарадњи са Westminister фондацијом спровео је велико истраживање “Трошкови емиграције младих” како би показала економска страна и економски губитак Србије због одласка у иностранство.

Око 55.000 евра просечан трошак школовања једног доктора наука

Директор Института за развој и иновације Ненад Јевтовић  објашњава да добијени подаци прате губитке у образовању, потенцијалном БДП-у и трошак по потенцијалном запосленом који је отишао у иностранство.  Из истраживања произилази да је генерисани годишњи губитак бруто додатне вредности због одласка младих око 897,3 милиона евра, што чини око 2,1 одсто БДП  за 2018.годину. 

- Користећи се просечним износом по раднику долазимо до опортунитетног трошка у погледу изгубљене бруто додатне вредности у износу од 685,3 милиона евра. Ово представља директан негативан ефекат на нивоу потенцијалног БДП-а – ојбашњава Јевтовић.- Имајући у виду да одлазак овог броја људи, а ово истраживање се базирало на подацима ОЕЦД-а који кажу да годишње 49.000 људи оде из Србије, значИ и смањење укупне потрошње односно пад аргегатне тражње која ће у крајњој линији утицати на обим и производњу и услуга, а самим тим и на бруто додатне вредности односно БДП-а долазимо до индиректног утицаја од 151,1 милион евра.

34.000 евра просечан трошак школовања студената

Поред директног и индиретног утицаја у макроекономским анализама се често говори и о такозваном индикованом утицају. Будући да се под њим подразумева велики број посредних рефлексија на при­вредне токове проценили смо га на 60,1 милиона евра. Када се сви ти утицаји саберу долази се генерисаног годишњег губитка бруто додатне вредности због одласка младих од око 897,3 милиона евра. Најдиректнији трошкови са којима се друштво сусреће јесте губитак  уложених средстава у образовање сваког грађанина Србије  који је из ње отишао. Због тога је истраживање о трошковима  емиграције младих  посебно позабавило израчунавањем средствима која држава током школовања улаже у свако лице које одлучи да живот и радно место потражи у иностранству.

- Резултати добијени применом методологије истраживања по­казују да је у школовање нашег суграђанина од предшколског узраста, преко основне и четворогодишње сртедње школе до краја акедемских студија које су у просеку трајале пет година и окончане лане, уложено око 34.000 евра. При том , трошкови средшколског образовања које је трајало четири године и завршило се 2018. износили су близу 21.000 евра, док су трошкови осмогодишњег основног образовања око 13,5 хиљада евра. Процену трошкова школовања лица са стеченом дипломом доктора наука значајно отежава недоступност податка по потребним структурама. На основу расположивих информација долазимо до групе апроксимације од око 55.000 евра просечног трошка укупног школовања једног доктора – каже Јевтовић.

Због немогућности да се одлазак наших грађана у иностранство заустави, јер је реч о проблему са којим се сусрећу скоро све европске државе, истраживање је израчунало и изгубљену бруто додатну вредност по потенцијалном запосле­ном. Челник Института за развој и иновације објашњава да је по једном запосленом директан ефекат 14.851 евро, индиректан још 3.247 евра, док је индикован 1.321. Тако се укупно дође до суме од 19.446 евра само за једног потенијалног запосленог који оде у иностранство.

Образовање, ма колико се у то веровало, није бесплатно и њега плаћа држава односно грађани путем пореског система или породица која уложи у своје потомство. Када се млади људи у Србији , о трошку државе, школују и постану стручњаци, а потом оду на рад у иностранство, са становишта економије то је промашена инвестиција. Међутим, док је економска ситуација таква каква јесте и плате у Србији толике колике јесу, тешко је очекивати да ће тренд одлазака младих ослабити.

        Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.5946
Најновије вести