Стан у „Београду на води” отишао за 1,5 милион евра

НОВИ САД: Тржиште некретнина Србије у последњем кварталу 2020. године било је вредно 1,329 милијарде евра, било је 14.900 уговора о промету, а најскупља је била кућа у Београду од 1,85 милион евра, док је за три милиона евра продат комплекс у Сопоту, наводи се у кварталном извештају Републичког геодетског завода.
b
Фото: Tanjug (Filip Krainčanić)

Драгана Милићевић Секулић из РГЗ-а рекла је да су се у том периоду највише продавали станови, који су заузели 29 одсто промета, док су у трећем кварталу били на 28 одсто, следи грађевинско земљиште – 19 одсто, пољопривредно земљиште – 16 процената, стамбени објекти са 14 одсто и гараже, на које отпада осам одсто промета.

Тржиште некретнина Србије за последња три месеца 2020. године је повећано у односу на 3. квартал, када је било 1,2 милијарду евра, рекла је она, и додала да је у том периоду забележен највећи обрт од када РГЗ води податке.

Промет станова био је на 54 одсто, стамбених објеката на десет, а грађевинског земљишта зауставио се на осам процената.

Првих 13 најскупљих станова новоградње у четвртом кварталу продато је у „Београду на води”, док су станови у староградњи били најскупљи у београдској Господар Јовановој улици, односно у градској општини Стари град, где су најскупље продати и пословни простори и гараже.

Најскупљи квадрат стана у Србији и у четвртом кварталу прошле године био је у „Београду на води” – 8.754 евра, а за исти стан је дато и највише новца – 1.426.888 евра, наводи се у извештају Републичког геодетског завода о промету некретнина за последње лањско тромесечје.

Осим тог стана, још 12 најскупљих станова по квадрату такође је продато у „Београду на води”. Када је реч о староградњи, највише је плаћен квадрат у Улици краља Петра у општини Стари град – 4.452 евра, а највише новца за стан у староградњи издвојено је за стан у Француској улици у истој општини, за који је плаћено 400.000 евра.

И најскупљи квадрат пословног простора продат је у Старом граду, најскупљи квадрат гаражног простора у новоградњи у комплексу Нови Дорћол, а у староградњи у Голдсвордијевој улици у општини Врачар, док су најскупље куће биле у општини Савски венац.

Када је реч о начину плаћања, преовлађивало је плаћање кешом. Највећи удео готовинског плаћања био је у Крагујевцу, 80 одсто, а у Београду и Новом Саду 76 и 77 процената. По извештају РГЗ-а, укупан обим новца на тржишту некретнина износио је више од 1,3 милијарде евра, при чему се 54 одсто односило на промет станова.


Викендице мање тражене

У 2020. години забележно је повећање промета викендица у односу на 2019, али је у четвртом кварталу та врста продаје ипак смањена.

Гледајући у односу на последњи квартал 2019. године, повећање продаје викендица у четвртом кварталу 2020. године је 42 одсто, рекла је Драгана Милићевић Секулић.


Највише су се продавали станови, где је забележено близу 4.000 месечних купопродаја. Станови су чинили око 29 одсто продаја некретнина у четвртом тромесечју 2020. Продато је укупно 2.000 стамбених објеката, што, у поређењу с истим кварталом претходне године, представља повећање од 21,7 одсто.

Што се пољопривредног земљишта тиче, месечно је бележено око 2.200 купопродаја, док их је код грађевинског земљишта било око 2.600. Иначе, током четвртог квартала су јавни бележници и основни судови Републичком геодетском заводу доставили 44.742 уговора, а регистрованих уговора о промету било је 2.996 више у односу на исти квартал 2019. године.

З. Делић

EUR/RSD 117.5791
Најновије вести