Сива зона прогутала кредите за мали и средњи бизнис

НОВИ САД: Власници малих и средњих предузећа жале се на то да банке према њима исту не воде политику као према великом бизнису – теже долазе до кредитам а најчешће им се нуде и лошији услови него великима.
biznis
Фото: pixabay.com

У Србији чак 99 одсто компанија спада у мале и средње бизнисе. Развој тог сектора знатно би допринео и целокупном развоју земље, а одговарајућа кредитна подршка би била драгоцена. Свако зашто има своје зато па је тако и у овом случају. Те компаније су за банке често непоуздани клијенти па зато очекивана финансијска подршка изостаје иако банке имају довољно новца за пласмане

О узроцима лошег утиска који тај део привреде оставља на банкаре професор на Економском факултету у Београду др Милојко Арсић каже:

Компаније које спадају у поменути сектор често немају ни имовину а ни пословну активност којом би банкама гарантовале да ће преузете обавезе редовно испуњавати, објашњава тај стручњак.

Уколико такво предузеће има само кућу у којој се и ради и једног запосленог, додаје наш саговорник, то обично банкарима није довољно.

Остаје им да погледају пословне резултате. Ту пак настаје други проблем јер те компаније врло често део активности обављају у сивој зони и то се у пословним књигама не приказује. Самим тим, и очекивана кредитна подршка изостаје. Што се тиче камата, оне су за кредите код привреде, индексиране у еврима, између три и четири одсто на годишњем нивоу. То су стопе које су имале све развијене земље пре кризног периода и које ће имати када еурибор почне да расте, а на то нећемо предуго чекати. Висина камата ту није пробем, каже Арсић.

О томе како кредитирање мањих бизниса изгледа из угла банкара  први човек Опортјунити банке, која је специјализована баш за ре клијенте, Владимир Вукотић каже:

Ми смо банка која се бави баш кредитирањем малих, истиче он.

Како додаје, колегама из банака којима тај посао није у фокусу кредитирање малих бизниса прилично проблематично.

Ту су и сива зона и мале могућности обезбеђења, али и превисоки, стручно речено, трансакциони трошкови за банке. Уз камату од три-четири одсто на годишњем нивоу велики су додатни трошкови обраде и осигурања кредита. Зато често заобилазе тај сектор, каже Арсић.


Привреда ажурније враћа дугове

Становици Србије познати су по томе да редовно враћају кредите. Подаци Кредитног бироа Удружења банка показују да је ту доцња у априлу била три одсто. То је  односу на исти месец у 2018. цео проценат мање. Привреда је своје кашњење смањила чак два процента, гледано на исти период, од априла до априла. Међутим и даље су и више него дупло гори од становништва. Код њих је доцња 6,9 одсто. То банке такође узимају у обзир када одређују своју политику према малом и средњем бизнису.


Вукотић додаје да, када банка жели да одобри позајмицу том бизнису, мора добро да проучи како компанија ради. То подразумева да се и неколико сати разговара с власницима, проучи пословање да би се могло казати „да” или „не”. Већина банака код нас не жели да се толико ангажује око тих кредита па подршка изостаје. Не би било лоше размислити ни о оснивању  финансијских организација за кредитирање малог и средњег бизниса.

Код нас је ове седмице одржан и Форум финансијских технологија. Ту се могло чути да мали и средњи треба да потраже нове начине финансирања и ван банкарског сектора. Једно од решења могла би бити платофрма FinTech 4 Business. Ту се срећу странке које имају вишак капитала и они којима новац треба. Услови за зајам су повољнији него код банака. Та новина има највише присталица у САД и Великој Британији.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести