Сива економија дневно украде осам милиона евра

НОВИ САД: „Србија је на добром путу што се тиче борбе против сиве економије, а само у сарадњи државе и грађана може бити решен тај проблем који дневно однесе осам милиона евра“, рекла је министарка за државну управу и локалну самоуправу Ана Брнабић.
Ana Brnabic TANJUG RADE PRELIC.jpg
Фото: Танјуг (Раде Прелић)

Она је рекла да Акциони план за борбу против сиве економије, који је усвојен 2015. године, има 68 конкретних мера за сузбијање сиве економије, од којих Министарство за државну управу и локалну самоуправу има две, међу којима је најважнија пуна имплементација Закона о инспекцијском надзору.

„Он је кључан за борбу против сиве економије јер је први пут увео контролу над нерегистрованим привредним субјектима“,  рекла је ана Брнабић, додајући да је раније инспекцијски наздор био могућ само над регистрованим привредним субјектима, а за оне који се нису ни регистровали инспекције нису биле надлежне.

Она је навела да су први резултати примене закона ти што је у протеклих 18 месеци од почетка имплементације број регистрованих привредних субјеката повећан 15 одсто, а број ођављених смањен девет одсто, што значи да је све мање оних који због нелојалне конкуренције прелазе у сиву зону.

Боље 83,5 одсто
Ана Брнабић је рекла да је до краја лутрије стигло око 8,5 милиона коверата и да је између 25 и 40 одсто грађана учествовало у тој наградној игри.„За јануар смо имали прве резултате у делу где је највећа сива економија: у сектору трговине и малих пореских обвезника само у јануару обухват фискализације скочио је 83,5 одсто“, рекла је Ана Брнабић.

„Закон о инспекцијском надзору је први пут увео заједничку координацију свих инспекцијских служби, којих на републичком нивоу има 42. Том координацијом управља Координациона комисија за инспекције, коју води државни секретар и која на месец дана проверава шта је урађено“, појаснила је министарка Брнабић.

Она је додала да је, уз подршку Европске банке за обнову и развој, потписан договор за формирање тима од шест људи који ће радити у Министарству и бити подршка Координационој комисији за инспекције.

„Новина је и једниствена информациона платформа „е-инспектор”, која треба транспарентно и ефикасно да прикаже привреди шта инпсекције раде и која ће имати софтвер за анализу ризика. То је у фази проглашења победника на тендеру и у тај систем биће уложено око 1,6 милион евра“,  рекла је Ана Брнабић.

Привредници нису полицајци, али...
Марко Чадеж је рекао да је свестан тога да привредници не могу бити полицајци, али да је то добар начин да 16 регионалних комора упуте инспекцију тамо где треба јер су капацитети инспекцијске службе ограничени.„Ми смо у односу на земље у региону негде на средини што се тиче сиве економије, то је заједнички проблем свих економија у региону. Сви гледамо које су мере најуспешније деловале, пре свега у земљама ЕУ, па тако правимо и мере које ћемо применити у својој земљи“, закључио је Чадеж.

Она је додала да је фискална лутрија, која је недавно завршена, једна од 68 мера борбе против сиве економије, а да је најважније што је та мера едукативног карактера и што пружа могућност да се с грађанима прича о сивој економији.

„Сива економија је досадна за грађане, та игра нам је омогућила да већ пет месеци разговарамо с грађанима, да схвате да, када узму рачун, 20 одсто онога што су платили за робу или услугу иде назад њима, кроз државни буџет“,  истакла је Ана Брнабић.

Она је додала да је, када је у питању рад на црно, по подацима Инспектората за рад, укупан број радника на црно 2015. и 2016. године био 34.047, а након спроведеног надзора, број радника који је прешао у легалне токове је 27.683, што је побољшање од 81,3 одсто.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да пре свега позива привреднике и предузетнике да Комори пријаве ако знају да имају нелојалну конкуренцију, ако неко поред њих производи, а не плаћа порез и не пријављује раднике, јер је „тако лакше да директно комуницирамо с Владом и будемо тампон-зона”.      

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5822
Најновије вести