ПРИВАТИЗАЦИЈА ПРИ КРАЈУ На продају и бање, тражи се модел

НОВИ САД: Уколико све буде ишло по плану, до краја наредне године држава ће завршити процес приватизације. То ће пак значити да је за шест година – од ступања на снагу новог Закона о приватизацији из 2014. године, решено готово 600 предузећа из приватизационог портфеља.
vrdnik termal banja, Dnevnik/Filip Bakić
Фото: Илустрација, Дневник/Филип Бакић

Тренутно је за приватизацију остало 86 предузећа за која држава тражи решење. Међу њима су и панчевачка „Петрохемија” и Рудник „Ресавица”, које је шеф Канцеларије Међународног монетарног фонда у Србији Себастијан Соса недавно поменуо као проблематична државна предузећа чију судбину треба решити што пре.

По његовим речима, „Петрохемија” тренутно бележи бољитак када је реч о резултатима, али може постат ризик за српски буyет када истекну актуелни уговори с предузећима, „Ресавица” добија подршку Владе Србије кроз субвенције због социјалних импликација, те ММФ подржава и намеру српских власти да се нађе план за затварање неких рудника који нису одрживи, уз истовремено обезбеђивање програма за угрожене раднике.

На сајту Министарства привреде је, међу предузећима чија судбина треба да се реши у наредном периоду, и ХИП „Петрохемија” Панчево. Наведено је да има 1.378 запослених, као и да је ове године могуће објављивање јавног позива за приватизацију, с обзиром на то да је Унапред припремљени план реструктурирања УППР спроведен у потпуности и да то државно предузећа сада послује позитивно.


Ускоро јавни позиви за МСК, ЈАТ технику...

У мају је, осим јавног позива за приватизацију „Петрохемије”, најављен и јавни позив за  МСК у Кикинди, ЈАТ технику, ЈАТ апартмане, а помињани су и „Крушик пластика” и још десетак државних предузећа. Уколико се најаве обистине, наредних месеци треба да уследе јавни позиви за десетак државних предузећа која би до краја године требало да буду приватизована.


Државни секретар у Министарсву привреде Драган Стевановић најавио је да се очекује објављивање јавног позива за приватизацију „Петрохемије”, као и да је реално да то предузеће, али и још десетак јавних, до краја године добије новог власника. Када је реч о руднику „Ресавица”, на сајту Министарства привреде се наводи да има 3.482 запослена и да није могућа објава јавног позива. Наведено је и да су у току активности на изради плана пословно-финансијске консолидације.

Указујући на то да је реално да се до краја године објави јавни позив за приватизацију петнаестак јавних предузећа, Стевановић је истакао да ће за наредну остати још 70 с нерешеним статусом.

– Није немогуће да ове године буде објављен јавни позив и за део преосталих 70 предузећа, међу којима су и бање, за које се тражи модел приватизације – објаснио је Стевановић. – Верујемо да ћемо с различитим институцијама у оквиру Владе Србије наћи модел како ће се продавати бање, и које, јер због имовинских проблема и имовинског статуса није могуће да то ради само Министарство привреде. Можда ће се нешто радити и преко Дирекције за имовину.

Прошле године решен је проблем РТБ-а „Бор” и ПКБ-а, чиме је спроведен поступак приватизације два највећа изазова за Србију, а ове године новог власника добила је „Лука Нови Сад”. Новац од те три приватизације слио се у буyет Србије, а што је још важније, инвестиције нових газда тек предстоје.

Посебно битно је то што јавна предузећа чији је оснивач Србија више не добијају државне субвенције и што, уместо тога, добит уплаћују у српски буyет. У прва три месеца ове године укупна добит 37 државних предузећа износила је око девет милијарди динара. Треба подсетити на то да су јавна предузећа пре пет година остваривала нето губитак од 65,3 милијарди динара и да је тај износ надокнађиван из буyета. Сада нека јавна предузећа, иако чекају коначно решење, не праве губитке, послују позитивно и добит уплаћују у државну касу.

По Стевановићевој оцени, постоји још доста простора да се унапреди рад јавних предузећа, укључујући принципе коорпоративног управљања и дефинисање стратегије за корпорацију рада и функционисања, и управо на тим питањима Србија ради у сарадањи с ММФ-ом.       

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5515
Најновије вести