Познати стварни власници 82 одсто привредних друштава

БЕОГРАД: Скоро 20 одсто привредних друштава у Србији није евидентирало своје стварне власнике, а у Агенцији за привредне регистре (АПР) кажу да ће ускоро морати да почне кажњавање оних који не испуне ту законску обавезу и који стварне власнике не упишу у регистар. 
ugovor agencija
Фото: Tanjug (freeimages.com)

Из АПР су позвали привредна друштва, али и установе, удружења и задужбине, која су по Закону о централној евиденцији стварних власника обавезна да евидентирају стварне власнике, то учине у најкраћем могућем року.

Поступак евидентирања у потпуности је електронски и бесплатан, а Централна евиденција стварних власника установљена је крајем прошле године.

За оног ко покуша да прикрије стварног власника или у Централну евиденцију не упише податке о стварном власнику, упише неистинит податак, промени или избрише истинит податак о стварном власнику регистрованог субјекта, предвиђена је казна затвора од три месеца до пет година.

Неевидентирање података о стварном власнику у року до 15 дана од дана оснивања или промене власничке структуре сматра се прекршајем за који су предвиђене новчане казне од 50.000 динара до два милиона динара.

Обавезу евидентирања података о стварним власницима имају привредна друштва, друштва у ликвидацији, задруге, огранци страних привредних друштава, пословна удружења, удружења и савези удружења, фондације и задужбине, установе, страна представништва привредних друштава, удружења, задужбина и фондација.

Од свих обвезника евидентирања, до сада је стварне власнике евидентирало највише привредних субјеката (82 одсто), а најмање су ову законску обавезу испунила удружења (68,5 одсто). 

Заменик Регистратора привредних субјеката Марија Пајић каже за Тањуг да се подаци о стварним власницима, наиме, могу разликовати од оних правних/номиналних власника уписаних у матичне регистре, као што је регистар привредних субјеката који такође води АПР.

Подаци о стварним власницима, поред оних који су заинтересовани да сазнају ко је стварни власник неког, на пример, привредног друштва, управо су важни свим државним органима, укључујући Народну банку Србије, као и свим обвезницима по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма. 

Важни су, додаје Пајић, Пореској управи управо у циљу спречавања избегавања плаћања пореза. 

Сви ти органи воде рачуна о томе ко је физичко лице које суштински поседује или на неки начин контролише неко привредно друштво или установу, удружење, задужбину, рекла је Пајић.

Навела је да је податак о стварном власнику важан, јер се очекује да ће на тај начин бити онемогућено избегавање плаћања пореза или предузимања других противправних радњи. 

У свету до пре неколико година, каже Пајић, податак о стварном власнику није био обавезан, 

Међутим, објашњава Пајић, када се дође у ситуацију да се не може утврдити које крајње физичко лице стоји иза неког страног правног лица, онда је и регистрован субјекат сам дужан да утврди ко је његов крајњи власник и да Републику Србију на крају обавести о томе евидентирањем тог податка у Централну евиденцију. 

Србија је, наводи, у протеклом периоду морала да предузме низ мера ради испуњавања међународних стандарда који се тичу спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Управо је почетак рада Централне евиденције стварних власника доказ да је Србија испунила један од тих задатих стандарда. Сама евиденција је поцела са радом 31. децембра 2018. и до овог тренутка своју обавезу евидентирања је, на пример, код привредних друштва извршило 82 одсто регистрованих субјеката, рекла је Пајић.

Славиша
31.08.2019 • 18:27
Није ми јасно зашто измишља "рупу у саксији",осим ако се не ради опет покривање законом пљачке?Зашто се једноставно не препише порески закони једне Шведске,Швајцарске,Немачке,чему мазање очију јавности,што се више закона "измисли" код нас,држава све лошија.
EUR/RSD 117.5180
Најновије вести