Плате у Србији у просеку дупло веће него пензије

По подацима Републичког завода за статистику, крајем јуна ове године било је 2.161.533 запослена, а по подацима Фонда ПИО, крајем маја било је 1.707.527 пензионера.
majstor, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Разлика је тек 454.006 лица у корист запослених. Али, док број запослених расте, број пензионера опада: по лањским подацима Фонда ПИО, за годину је смањен за 5.283, а од почетка ове године до маја тренд смањења броја пензионисаних је настављен – мање их је за 7.625.

Током прошле године, запослених који више нису на плати било је 2.327 мање у односу на годину раније, те 7.391 пољопривредни пензионер. Само је повећан број самосталаца – за 5.435.

Тако је лане 1,3 радник издвајао доприносе за једног пензионера, што је и даље неповољан однос за одрживост система. Јесте боље него претходне године, али је још увек далеко од повољног, па се дотирање из буyета за редовну исплату пензија мора наставити и наредних година.

Недавно је ММФ израчунао да ће Бугарска, Летонија, Пољска и Украјина наредне три деценије имати највећи пад радне снаге – више од 30 одсто, а Србија и Словачка „тек” 20 процената. За потенцијално ублажавање проблема предложено је и подизање старосне границе за пензионисање, тј. стимулисање пензионера за улазак на тржиште рада. По незваничним проценама, и сад око 35.000 пензионера ради додатне послове јер не могу да живе од прихода, а мало ко због додатног рада плаћа доприносе и тражи прерачун пензије на основу новооствареног стажа.

Професор београдског Економског факултета Љубодраг Савић сматра да је старосна граница за пензионисање већ сад у Србији „затегнута” до крајњих граница јер је становништво све старије, а стопа незапослености младих већа него у многим државама ЕУ.

– Радници већ раде све дуже, а стопа незапослености младих је међу највећима у Европи и не смемо дозволити да седе главе раде дуже од 65 година, а млади седе беспослени – рекао је Савић за „Дневник”. – Па, део наших пензионера због малих пензија и данас мора да ради под старе дане. И наш закон о раду не брани здравим и виталним да раде и после 65. односно пензионисања. Чак се то стимулише у просвети или медицини.

Синдикати пак сматрају да је идеја ММФ-а о подизању старосне границе за пензионере неприхватљива за наше услове, поготово што део њих може и сада – у договору с послодавцем – да ради и кад напуни 65 година. Тако председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић оцењује да пензионери не могу „спасавати” недостатак радне снаге у Србији јер то не би било ни социјално оправдано нити хумано.

– То може само ММФ да предложи јер њих занима само стање буyета, а никад социјални проблем – оценила је Ранка Савић. – Ангажман старијих због одласка радне снаге је неприхватљив, али бисмо апеловали на власт да повећава приход запослених.

Већ и ове године радници раде три-четири године дуже него они пензионисани пре деценије: мушкарци могу у пензију са 65 година живота и најмање 15 пензијског стажа, док се женама граница, која је ове године 62 и по године живота, наредне повећава шест месеци. Граница за пензионисање жена ће у наредном периоду бити померана за три до шест месеци да би оне у Србији 2032. стицале право на пуну старосну пензију са 65 година и најмање 15 година пензијског стажа. Дакле, тад ће се жене по старости од 65 година бити изједначене с мушкарцима јер им се граница за пензионисање неће померати.

Стручњаци тврде да је једини начин да се пензиони систем одржава повећање броја запослених, истичући да тешкоће око финансирања редовне исплате државних пензија не муче само Србију већ и готово све европске државе. Неке од њих су већ повећале године за одлазак у пензију на 67 – али углавном оне које имају малу стопу незапослености, док оне које муку муче с високим стопама оних који траже посао не иду на ту меру управо због тога да би се на тржиште рада увела млађа радна снага. 

Недавно је Румунија као једну од мера побољшања пензионог система увела већу помоћ младих старима, односно да млађа радна снага издваја више за старе. Питање је како ће то функционисати у пракси јер је и у тој држави стопа незапослености младих велика па је мали број оних који би имали обавезу да издвајају више новца за пензионере.

Др Горан Николић с Института за европске студије сматра да, док је стопа незапослености велика – истина, из године у годину у Србији мања, али још увек висока – нема потпуне стабилности пензионог система.

– Неминовно је да ће се дугорочно однос пензија и плата смањивати – оценио је Николић. – Треба очекивати, мада још увек није тако у развијенијим околним земљама, долазак радне снаге из емиграције, посебно Африке. Као што се већ дешава у Словенији и Хрватској. То је једно од решења. Ти људи ће радити послове који су тражени, а слично се десило у Западној Европи у прошлом веку, али се то не може очекивати у наредних десетак година.

Иначе, у мају ове године просечна пензија у Србији била је упола мања од просечне нето зараде запослених. Наиме, по статистици, просечна мајска нето плата била је 55.380 динара, а просечна мајска пензија 26.359. Међутим, пољопривредна, коју прима 174.638 пензионера и у просеку је тек 11.252 динара, пет пута је мања од просечне плате.

Љубинка Малешевић

Сремац
07.08.2019 • 17:04
Увредљиво је за све пензионере кад кажете да 1,3 радника издваја за једног пензионера.Извините,али ја сам издвајао пуне 43 године за "некога" и моја издвајања су била тачна,истинита и по Закону,а не ова преварантска,лопвска где се издваја по пријављеном минималцу,а разлика се даје на руке у кешу.Ја сам поштено зарадио своју пензију и довољно издвојио за себе,чак и више него ћу добијати до краја живота.
EUR/RSD 117.5679
Најновије вести