Око 60.000 радника хотела на годишњем одмору

Епидемија коронавируса ушла је у све поре живота и ништа више није исто. Очигледно је да ћемо убудуће време рачунати пре и после епидемије.
hotel, pixabay
Фото: pixabay.com, ilustracija

Све привредне гране мање-више већ сада показују знаке слабости, с тим што има оних које могу дуже да се носе с новонасталом ситуацијом и оних које су већ на коленима. Туризам је, без сумње, не само код нас већ уопште у свету, први осетио кризу изазвану епидемијом. У ситуацији када се људи труде да сачувају здравље, нико не мисли на путовања, па тако и хотелијерство као део туристичке привреде сада апслолутно не функционише.

Сви домаћи хотели су престали да раде, а око 60.000 запослених је на годишњим одморима, користећи прво стари а онда и овогодишњи. У хотелској индустрији било је на привременим и повременим пословима упослено и око 60.000 радника према којима послодавци немају обавезе, будући да су били анажовани углавном током сезоне.

– Хотели нису затворени, већ су престали да раде јер су туристи престали да путују због епидемије – подвлачи директор ХОРЕС-а Георги Генов. – Како ће радна снага после истека годишњих одмора бити плаћена видеће се у наредном периоду, али је извесно да хотелијери неће моћи да самостално изнесу кризу. Помоћ државе, о којој званичници причају, биће им и те како потребна. Прво због великих инвестиционих улагања, која предузетници у хотелијерству чине из годину у годину да би унапредили  квалитет услуга, па тако нема хотелијера који није кредитно задужен. Зато би одлагање плаћања рата за кредит било једна од мера помоћи, а потом и субвенције у одређеном износу ради редовних исплата зарада радницима.

Он каже да годишњи просек улагања у ресторанима износи од 1.500 до 6.000 евра по столици, а у хотеле од 70.000 до 300.000 евра по соби.


Биће радне снаге

Угоститељ из Новог Сада Бранко Копривица каже да у свему овоме има и нечег доброг. Он очекује да по завршетку епидемије неће више бити проблема око проналаска радне снаге.

– Сви који су отишли ради веће зараде, вратили су се, и мало је вероватно да ће ићи назад јер у свим земљама после епидемије наступиће економска криза и неће бити посла у тој грани привреде као пре избијања пандемије – истиче Копривица. – Бићемо у прилици да запошљавамо школоване и обучене раднике с вишегодишњим искуством у угоститељству.

Али указује на то да ће, после престанка ширења ЦОВИДА-19 требати времена да се гости опусте и стекну поверење да могу путовати и одлазити у ресторане. 

– Зато сматрам да тек после престанка епидемије туристичким радницима предстоји рударски посао да поврате госте – истиче он.

Можда у јуну

Јелена Радивојевић се нада да ћемо КОВИД-19 победити за три месеца, и да ће од јуна хотели почети да раде, али да ће гостију бити знатно мање, првенствено оних из иностранства.

– У домаћој туристичкој привреди Кинези су нам били најчешћи гости, али сада, гледајући њихове прилике на туристичким сајтовима, видимо да се Кина полако опоравља, али да је епидемија коронавируса ослабила кинеску куповну моћ и да су сада више окренути тамошњим туристичким дестинацијама него путовањима на далеке па самим тим и скупе дестинације.


По речима Генова, у Србији је прошле године до 1. јуна  забележено  два милиона ноћења, а у другој половини 2019, од јуна до децембра, било је и три и по милиона ноћења.

– Сезона у првој половини ове године извесно је пропала, а после заврштека епидемије држава би требало да стимулише наше грађане да одмор и опоравак првенствено проведу у нашим туристичким центрима.

Заменица председника Групације за туризам у Привредној комори Војводине и директорка хотела „Премиер аква“ у Врднику Јелена Радивојевић каже да јој није познато да има отворених хотела.

– Сви су, пре или касније, били приморни на то да затворе објекте – наводи она. – Очекивали смо првобитно да болест неће стићи до нас, али, како се зараза ширила и када су гости почели да отказују резервације и померају доласке на два-три месеца, све гледајући у прогнозе када ће се епидемија завршити, схватили смо у каквом смо озбиљном проблему. Напослетку смо остали без гостију и 270 радника сада је на годишњим одморима, прво на старим а онда, у продужетку, искористиће и цео нови.

Важно нам је да у овој ситуцији задржимо раднике јер смо свесни тога да не вреде беспрекорно уређени хотели уколико немамо људе који ће пружати услуге гостима. Истовремено, знамо и како је тешко доћи до добре радне снаге, па ћемо учинити све да ниједан од запослених својевољно не откаже уговор о раду. 

З. Делић

EUR/RSD 117.5912
Најновије вести