Од 2014. уложено око 120 милиона евра за одбрану од поплава

БЕОГРАД: У превентивну водопривредну инфраструктуру од опасности и ризика од поплава од 2014. уложено је око 120 милиона евра, од тога 50 милиона евра у нове инфраструктурне пројекте на оним локацијама на којима нису постојали никакви објекти за одбрану и инфраструктура, кажу у Канцеларији за управљање јавним улагањима.
nasip na savi, Vode Vojvodine
Фото: Воде Војводине

Заменица директора Канцеларије за управљање јавним улагањима Сандра Недељковић рекла је за Танјуг да је од укупно уложених 120 милиона евра, од 2014. године 70 милиона евра употребљено за ојачање и реконструкцију постојећих објеката одбране од поплава у више од 100 јединица локалне самоуправе на преко 600 локација.

Нови објекти за одбрану од поплава су, каже Недељковић, изграђени почев од севера државе, Сомбора, Бачке Паланке и Вршца у Војводини, дела Мачве, и то Шабац, Богатић, Владимирце, као и у западну Србију.

"У Ваљеву је изграђен велики насип и уложена су велика средства од 7,7 милиона евра. Ваљево може да нам сада буде пример добре праксе. Видимо да у овој поплави где су све околне локалне самоуправе врло настрадале, градска зона Ваљева је ипак остала безбедна и вода није ушла у стамбене објекте", рекла је Недељковићева.

Као још један добар пример навела је Лучане, општину која је сваке године од 2014. била плављена, укључујући и централну градску зону и стамбене објекте.

Каже да је прошле године у Лучанима завршен бедем и да је у одбрану Лучана уложено 400 милиона динара.

"То се види данас, бедем је чврст, издржао је, централна зона Лучана и грађани су безбедни и вода није ушла у стамбене објекте", рекла је Недељковићева.

Упитана о општини Ариље која је пре два дана претрпела велику штету од поплаве, Недељковић је рекла да је у плану и рад на локацијама у том делу Западне Мораве.

"Ово што смо до сада урадили не можемо да кажемо да смо безбедни. Сваке године нам се дешавају поплаве, али настављамо даље да радимо са превентивном инфраструктуром", поручила је Недељковићева.

Превентивне мере су, каже, такође биле спроведене на југу земље, у Нишу и Алексинцу, затим у Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Рашки.

"То су све локације где су изграђени нови водопривредни објекти", додаје Недељковићева.

Навела је да је само у Краљеву уложено више од седам милиона евра и на локалну инфраструктру и на водотоке другог реда, који су у надлежности локалних самоуправа.

Највише штете до сада, каже, нанеле су Западна Морава и Колубара и бујичне воде од којих је, наглашава, тешко одбранити се и јако тешко унапред имати најаву да ће се догодити, те да су зато важне превентивне мере.

Напоменула је да су јединице локалне самоуправе дужне да у мирно време, онда када нема поплава, раде на одржавању водотокова другог реда како би смањиле штете од поплава.

Упитана о плановима, навела је да је урађена студија 2015. године за Колубару која је тачно показала локације које треба да се ураде како би тај део, као и општине и градови у сливу Колубаре били безбедни.

"Трентуно се ради пројектовање за насип дуг 32 километра код Обреновца који ће штитити Обреновац и раде се три ретензиона језера Уб, Коцељева и Мионица који треба да такође обезбеде тај део Србије. али и сви ови радови који ће се радити у сливу Колубаре су битни и за сам Обреновац, јер је он највише страдао 2014. од воде која је дошла са те стране", каже Недељковић и наводи да се од 2014. ради на бујичним преградама у сливу Колубаре.

Навела је да је до 2014. је урађено свега 20 бујичних преграда на територији целе Србије, а од 2014. само за две године урађено је 29 бујичних преграда.

Тај посао, каже, треба да наставе локалне самоуправе на водотоцима другог реда, али и да одржавају постојеће бујичне преграде које редовно морају да се чисте како би биле проходне.

"Има ту и можда немара када је реч о чишћењу канала, притока, малих речица које су некад и невидљиве, не постоје у летњој сезони. То је једва неки мали поток, а онда када се деси бујична поплава тај се поточић претвори у озбиљну реку и направи све ове штете", каже Недељковићева.

Навела је да је у улагања у превентивну инфраструктуру за одбрану од поплава потребно и много финансијких средстава и времена да се радови спроведу, од пројектовања, преко решавања имовинских односа па до извођења радова, а као пример навела је насип у Мачви, Шабац - Богатић, чије време за пројектовање износи четири године, изводење радова 18 месеци, а тај пројекат је вредан укупно 11 милиона евра.

Поред инфрастуктурних радова, каже Недељковићева, од 2014. се упоредо радило на јачању целокупног система смањења ризика од катастрофа у Србији, 2018. је донет нови Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, а из разних пројекта ојачан је Сектор за ванредне ситуације и купљена је опрема вредна више од 3,8 милиона евра тако да су, каже, ресурси за реаговање далеко бољи.

EUR/RSD 117.5812
Најновије вести