Обука 500.000 незапослених обезбеђује мајсторе

Око 500.000 незапослених, колико их је на евиденцији Националне службе за запошљавање, значајан су људски ресур за послодавце у Србији, а њиховом преквалификацијом и додатном обуком, домаћи послодавци неће морати да траже радну снагу из иностранства.
varioc radnici pixabay
Фото: pixabay.com

Директор НСЗ-а Зоран Мартиновић додаје да не треба „драматизовати” миграторна кретања у региону, а која су економско-радног карактера, те да га више брину демографски фактори и негативан природни прираштај у Србији.

– Кретање радне снаге, које је протеклих година, како у Србији, тако и у региону, убрзано, једно је од темељних слобода Европске уније – навео је Мартиновић на панелу посвећеном „одливу мозгова” на 19. економском самиту Србије у Београду.

Као пример размене радника међу државама, наводи да је НСЗ прошле године издао око 9.000 дозвола за рад странцима у Србији, а до краја ове године та цифра ће, каже, бити премашена.

– Миграције су пожељне, а Србија није никакав изузетак и није једина која се суочава са слободним кретањем радника – рекао је Мартиновић. – Различита истраживања о годишњем одливу у иностранство показују да нису сви одласци грађана Србије у иностранство трајни већ се део грађана врати у нашу земљу.

НСЗ прошле године издао око 9.000 дозвола за рад странцима у Србији, а до краја ове године та цифра ће бити премашена

Годишње НСЗ посредује и запосли 500 до 550 лица у иностранству и то је, каже, контролисано запошљавање са свим гаранцијама. Међутим, остали који одлазе током године немају гаранције државе за посао који им је обећан у некој земљи.

– У пракси се показало да је највише проблема приликом одласка наших грађана у неку земљу да раде било у Словачкој – додао је Мартиновић.

Након ступања на снагу споразума о запошљавању наших радника између Словеније и Србије, око 300 захтева за посредовање за запошљавање наших радника је стигло у НСЗ из Словеније.


Најтраженији трговци, ИТ стручњаци, машинци

На домаћем тржишту послова су у првих осам месеци 2019. године и даље били најтраженији трговци, ИТ стручњаци и машинци, док је, као и претходне године, најтеже било доћи до фризера, кувара, зидара и столара, по резултатима анализе сајта „Послови.инфостуд.цом”.

У истом периоду, регистрован је 17-процентни пораст броја огласа на том сајту, пошто је по истеку авуста 2019. године било објављено 32.402 расписаних радних места у односу на 27.689 активних огласа у првих осам месеци 2018. године, наводи се у саопштењу „Инфостуда”. С порастом броја огласа за посао, повећао се готово три одсто и број кандидата који су конкурисали на расписане позиције, те их је у првих осам месеци ове године конкурисало више од 172.000.


– Још увек има радне снаге у Србији и мислим да наши послодавци не треба толико да страхују. На нашој евиденцији има 500.000 незапослених. То је још увек довољан ресурс да наши послодавци могу обезбедити радну снагу у Србији – оценио је Мартиновић. – Потврда таквог става лежи у чињеница да страни инвеститори још увек не одустају од доласка у Србију и да већини њих можемо да обезбедимо потребну радну снагу. Треба да се фокусирамо на то да за онај број људи који није спреман да одлази у иностранство обезбедимо одговарајуће обуке, вештине и знања. Побољшањем укупног амбијента у земљи и обезбеђивањем пристојних зарада, може се утицати на смањење радних миграција. Упаљена је црвена лампица када су у питању миграције, али и даље имамо довољно ресурса за тражњу послодаваца.

Прошле године, иначе, Словенија је издала 10.000 радних дозвола за држављење Србије који су тамо на привременом раду.

– Међутим, преко НСЗ-а је у Словенију отишло тек неколико десетина лица – казао је Мартиновић, што, по његовој оцени, говори о томе да велики број грађана тамо одлази без гаранција да ће добити посао који им је обећан.

Д. Млађеновић

 

EUR/RSD 117.4829
Најновије вести