Новим Законом о трговини против лажних снижења

НОВИ САД: Када буде усвојен нови Закон о трговини, а Влада Србије већ га је као предлог упутила посланицима Скупштине Србије, организатори привредних изложби и традиционалних манифестација имаће обавезу да истакну име, трајање манифестације, обележе простор, воде евиденцију лица која излажу или продају робу, као и да обезбеде услове за пристуство и рад надлежних инспекција.
snizenje popusti
Фото: pixabay.com

Разлози за ближе уређење ових тржишних правила  су велике злоупотребе које су присутне у пракси. Идеја је да се  на таквим манифестацијама продаје роба која је у складу са обичајима везаним за одвијање таквих активности и за то подручје, али да она буде легална.  То у пракси значи да ће разне “ Роштиљаде”, “ Кобасијаде”, “ Косидбе”, “Дани вина” ... морати да имају јасно прописане обавезе трговаца који продају робу на њима које задовољавају прописе за сваку другу  трговину на продајном месту.

У предлогу овог законског акта наводи се да су традиционалне манифестације вашари, фестивали и сви оних на којима се у склопу културних, музичких, спортских и других активности продаје одређена роба . Трговина на овим привредним изложбама и манифестација сматра се трговином на продајном месту и мора да задовољави све прописе.

Новим Законом о трговини прецизиране су и разне распродаје у трговинама.  Дефинише се  периода снижења , како би се избегло да се једна те иста роба негде продаје по нижим, а негде по редовним ценама, као што се то чини у 10 земаља чланица ЕУ и то углавном два пута годишње – зимско и летње снижење у трајању од 60 дана и односе се на текстил и обућу.

Иначе, трговински сектор у Србији запошљава преко 20 процената од укупног броја запослених. Број запослених се повећава у великим привредним друштвима, док се у мирко привредним друштвима смањује. Пре две године, наводи се у предлогу Закона о трговини, у Србији је било 61.185 продавница.

Један од израженијих трендова на тржишту малопродаје је и раст трговине путем интернета. Лане је 1.800.000 потрошача у Србији куповало робу преко интернета, што је за око 130.000 више него годину дана раније. У 2017.години у Србији је било регистровано 407 привредних друштава за обављање трговине путем поште и интернета и њихов промет је чинио око 0,67 одсто укупног малопродајног промета.


Сезонска снижења

Сезонска снижења робе прописана су у 10 земаља чланица ЕУ и то улавном два пута годишње – тими и лети. Тако, рецимо, Словенија има два утврђена термина – зимско не може започети пре првог радног понедељка у јануару, а друго пре другог радног понедељка у јулу и не смеју трајати дуже од два месеца.

Два термина сезонских снижења има и Хрватска – од 27. децембра када је реч о зимском и од 1.јула када је реч о летњем. У Италији свака регија одређује своје термине снижења, док у Француској трговци могу имати само два сезонска снижења годишње и они не могу трајати дуже од 6 недеља.


Порастао је и број плаћања трансакције куповине робе и услуга путем интернета. Бележи се повећање са 2.757.790 трансакција у 2015. на 10.223.964 лане. У 2015.години плаћања су вршена платном картицом и на домаћим сајтовима реализовано је 26,86 одсто трансакција, док је са иностранством 73,14 одсто. Лане су плаћања вршена поред платних картица и употребом е-новца , као и елекртонским банкарством. На домаћим сајтовима је реализовано 32,27, а на иностраним 67,73 одсто трансакција.

Управо због развоја електронске трговине, новим Законом о трговини прецизно се дефинишу облици електронске трговине: продаја преко електронске продавнице трговца који нуди робу, продаја робе преко електронске платформе која повезује трговце и потрошаче, продаја робе потрошачима преко електронске продавнице или преко електонске платформе при чему се роба испоручује директно из магацина произвођача или велетрговца.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5762
Најновије вести