Нови закон о робним резервама: Продуктна берза заиста постаје берза

НОВИ САД: У Србији тренутно не постоји целовит правни оквир који омогућава робнобезранско пословање.
Silos Utrine/M. Mitrovic
Фото: M. Mitrovic/Silos

Највећи проблем представља немогућност заштите од ризика коришћењем савремених тржишних механизама и инструмената, што је, иначе, пракса у привредама развијених земаља, као и оних с високим стопама раста.

Наиме, домаћа привреда нема тржишне инструменте које би могла користити у управљању ризицима. Велика предузећа за одређене врсте ризика користе стране берзе, попут оних у Будимпешти и Чикагу, док мала и средња и пољопривредна газдинства немају те могућности. Због тога су мала и средња предузећа и пољопривредници у неповољном положају и додатно изложени ризицима, а последица је то да су домаћа привреда и пољопривредници мање конкурентни у осносу на стране фирме којима је омогућено боље пословно планирање, хеyирање ризика цена сировина. Слабости нашег система су и недовољно развијени механизми трговања робом, тако да досадашњи начин трговине који примењује Продуктна брза не омогућава контролу процеса трговања и заштиту учесника у берзанској трансакцији.

Директна последица недостатка правног оквира који омогућава берзанскотрговинско трговање је заправо баријера страним инвеститорима и домаћим физичким лицима да улажу на организованом робноберзанском тржишту. Наиме, пословни модел који сада примењује Продуктна берза препознаје искључиво домаћа правна лица као учеснике у трговању.

Доношење новог закона о Робним резервама, чији је предлог управо пред посланицима Скупштине Србије, биће омогућено успостављање савремене робне берзе, развој спот и терминске берзанске трговине, као и изградња тржишно оријентисаног агросектора и привреде. Успостављањем потребног правног и институционалног оквира за развој трговања изведеним финансијским инструментима пружа основу за увођење пољопривредних деривата којима се смањују највећи ризици пословања у Србији.

Директор Продуктне берзе у Новом Саду Милош Јањић објашњава за „Дневник” да развој сваког тржишта мора да има квалитетну потпору у законској регулативи.

Тржишта расту, развијају се и временом мењају, а све то је неопходно да држава испрати са своје стране и помогне стварањем квалитетнијег амбијента, истиче Јањић.

Како додаје,  ако српско робно тржиште – а у овом тренутку се мисли на пољопривредне производе – посматрамо са становишта трговања коришћењем берзанских принципа и механизама, оно је на самом почетку развоја.

Нажалост, иако имамо робну берзу у Новом Саду, чија је традиција дуга 60 година, законска регулатива није пратила њен развој и унапређење тржишта, закључује Јањић.

Наш саговорник напомиње да се на Нацрту закона о робним резервама радило две године и да је добро што је најзад стигао пред посланике Скупштине Србије јер представља значајну промену у раду Берзе.


Позитивни ефекти за пољопривредне произвођаче

Развијена робна берза нарочито погодује пољопривредним произвођачима и агробизнису, чији је профит веома изложен ризику промене цене пољопривредних производа. Новим законом индивидуалним пољопривредним произвођачима биће омогућено учешће у организованој робноберзанској трговини, што до сада није био случај у пракси трговања на Продуктној берзи у Новом Саду.


У трговини пољопривредним производима највише недостаје сигурност, односно квалитетан систем гаранција за испуњење уговорених обавеза. Најједноставније речено, управо је то оно што закон треба да обезбеди. Закон ће омогућити формирање робних резерви, које ће морати да испуне одређене услове ради гарантовања квалитетног извршења њиховог дела посла. Такође, купац и продавац ће морати да гарантују за испуњење својих обавеза, а да би се очувала сигурност система и извршења предузетих обавеза, целокупан процес надгледаће Комисија за хартије од вредности, указао је Јањић.

Он је напоменуо да највећи позитиван ефекат законског оквира треба да осете сви учесници на аграрном тржишту – од произвођача, преко задруга и складиштара, до трговаца и извозника.

Закон ће отворити и могућност да Берза у листинг уврсти додатне производе с других тржишта, што је веома важно. Уз то, он предвиђа рад на доношењу подзаконских аката, софтвера и едукација тржишних учесника. Рок за усклађивање са законом је девет месеци, до када се планира да се виде први позитивни ефекти нових прописа. Пројекат едукације у значајној мери ће подржати Немачка развојна банка, а циљ је да се кроз комуникацију с тржишним учесницима формира систем који ће управо њима највише користити, закључио је Јањић.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.4829
Најновије вести