Небојша Савић: Инфлација ниска и стабилна и наредних годину-две

БЕОГРАД: Финансијски и привредни сектор у Србији сматрају да ће инфлација и у наредних годину дана и даље бити стабилна и ниска, те да ће се кретати око два одсто.
n
Фото: Youtube Printscreen

То је у границама циљане вредности које је поставила централна банка од три одсто, са могућим одступањем од плус, минус 1,5 процената, а према последњим подацима за септембар инфлација износи 1,8 одсто.

Председник Савета гувернера Народне банке Србије Небојша Савић рекао је Танјугу да не очекује да ће епидемија корона вируса пореметити кретање инфлације које је било последњих година, нити да ће негативно утицати на њен низак ниво.

Према подацима Републичког завода за статистику, ове године је годишња стопа инфлације била највећа на почетку године, па је у јануару износила два процента.

Падала је све до априла када је достигла најнижи износ а од тада је почела да расте, чему је највише допринело поскупљење хране, безалкохолних пића и дувана, струје, горива као и повећање цена становања.

Иначе, годишња стопа за досадашњи део године износи 1,8 одсто, и она представља процентуално изражену промену цена у септембру 2020. године у односу на исти прошлогодишњи месец.

Последња објављена, месечна стопа инфлације, дакле она за септембар износи -0,5 одсто и представља кретање потрошачких цена у септембру у односу на претходни месец.

Резултати последње анкете, коју је објавила Народна банка кажу да се очекивања финансијског сектора за годину дана унапред, крећу око тренутног нивоа инфлације, дакле приближно два одсто.

Привредници очекују нешто мању инфлацију, али та разлика је незнатна, будући да се њихова очекивања крећу око 1,9 процената.

Слична очекивања имају и у Савету гувернера НБС и Савић каже да је реално очекивати да ће инфлација у Србији и следећих годину-две дана бити на стабилном и ниском нивоу и кретати се око два процента.

Оволика инфлација је, према његовим речима, идеална и њој теже и развијене економије.

"Идеална је зато што даје простор да се могу амортизовати скокови који могу настати због кретања цена на светском тржишту, као што је на пример био пад цена енергената. Овај ниво инфлације оставља монетарној политици довољно маневарског простора за прилагођавање, а такође и да могу да се коригују поједине цене које усклађује држава, као што је цена електричне енергије или неких комуналних услуга", каже Савић.

Према његовим речима, Србија има стабилну инфлацију од 2013. године захваљујући монетарној и економској политици која је вођена у том периоду и са таквом политиком би, сматра, требало наставити и убудуће.

"Према свим пројекцијама које су рађене, а имајући у виду оквире монетарне политике која се води у Србији, сада не постоји било какав ризик од искакања инфлације из оквира који су постојали последњих неколико година“, каже он.

Када је реч о средњорочним инфлационим очекивањима она, према анкети Народне банке Србије, код финансијског сектора износе 2,6 одсто, а код привредника 1,8 процената.

Циљану стопу инфлације утврђује Народна банка Србије у сарадњи с владом и то на основу анализе текућих и очекиваних макроекономских кретања и средњорочног плана корекције цена на које Влада има директан или индиректан утицај.

Ову стопу централна банка настоји да постигне променама референтне каматне стопе, која се примењује у спровођењу главних операција на отвореном тржишту.

Та каматна стопа представља основни инструмент монетарне политике, а одлуке о њеној висини доносе се на основу анализе економске ситуације, оцене будућих кретања и средњорочне пројекције инфлације.

 

EUR/RSD 117.5816
Најновије вести