НБС: Укупна штедња достигла 14,3 милијарде евра

БЕОГРАД: Укупна динарска и девизна штедња у банкама које послују у Србији крајем септембра достигла износ од 14,3 милијарди евра, саопштено је данас из Народне банке Србије (НБС).
evri, pixabay
Фото: pixabay.com

 

"Захваљујући одговорном вођењу економске политике, Србија је током светске кризе изазване пандемијом и сукобом у Украјини успешно очувала макроекономску, финансијску и фискалну стабилност, првенствено захваљујући свеобухватном пакету монетарних и фискалних мера", наводи се у саопштењу поводом Светског дана штедње 31. октобра.

НБС наводи и да значај акумулиране штедње посебно долази до изражаја у условима велике неизвесности, попут актуелне глобалне кризе која је резултат геополитичких фактора, енергетске кризе и раста инфлације која је у септембру износила 14 процената.

"У таквим околностима, до сада остварена штедња представља додатак текућим примањима који делом покрива раст животних трошкова, док евентуална будућа штедња представља основ за стабилнији и извеснији наредни период. Динарска и девизна штедња настављају да расту и у оваквим околностима, што је показатељ очуваног поверења грађана у домаћу валуту и финансијски систем", истиче се у саопштењу.

Каже се да је у последњих десет година динарска штедња повећана готово пет пута и крајем септембра 2022. године достигла је 88,2 милијарде динара, уз раст броја дугорочних депозита.

Додаје се да је у истом десетогодишњем периоду девизна штедња расла умеренијом динамиком у односу на динарску штедњу и да је повћана је за око 70 одсто, са 7,9 милијарди евра септембра 2012. на 13,5 милијарди евра у септембру 2022. године.

НБС наводи да је анализом утврдила како је за последњих десет година одржан тренд веће исплативости штедње у динарима, него у девизама.

"Релативно више каматне стопе на штедњу у домаћој валути у поређењу са девизном штедњом, неопорезивање камате на динарску штедњу, а првенствено постигнута и очувана макроекономска стабилност, резултирали су већом исплативошћу динарске штедње", закључује НБС.

Наведен је пример да је динарска штедња орочена на годину дана током протеклих десет година била исплативија у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериодам јер је штедиша који је од септембра 2021. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара добио у септембру ове године око 1.500 динара више од штедише који је у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.

"Стимулисање процеса динаризације у наредном периоду остаје један од примарних задатака Народне банке Србије, а у складу с тим и подстицање штедње у домаћој валути, као и истицање њене веће исплативости у поређењу с девизном штедњом", наглашава се у анализи кабинета гувернера НБС-а.

НБС истиче да од маја, са поновним деловањем фактора ка јачању динара куповином девиза, централна банка додатно повећава девизне резерве земље.

Прецизира се да су оне крајем септембра премашиле ниво с почетка године и износиле су 16,5 милијарди евра, што је значајно више од нивоа прописаног бројним критеријумима којима се мери њихова адекватност.

Напомиње се да је инфлација у Србији, у складу са глобалним кретањима, наставила да се креће узлазном путањом, и да је у септембру ове године достигла ниво од 14 процената.

"На овакво кретање инфлације утицала је, пре свега, увезена инфлација и фактори на страни понуде на које монетарна политика нема утицаја, или је он веома ограничен, односно пораст светских цена хране и енергената, као и застоји у глобалним ланцима снабдевања. Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације", напомиње су у саопштењу кабинета гувернера НБС-а.

Наводи се да НБС утиче на ограничавање инфлаторног деловања фактора на страни тражње и секундарне ефекте раста цена хране и енергената на остале цене путем инфлационих очекивања, тако што постепено и континуирано пооштрава домаће монетарне услове, најпре повећањем просечне пондерисане репо стопе од октобра прошле године, а од априла и повећањем референтне стопе за три процентна поена, на актуелних 4,0 одсто.

"Додатном ублажавању инфлаторних притисака, али и очувању опште финансијске и економске стабилности значајно доприносимо очувањем релативне стабилности курса динара према евру. Тиме смо ограничили ефекат преливања раста увозних цена на домаће цене. Захваљујући релативној стабилности курса, базна инфлација, када се искључе цена хране, енергије, алкохола и цигарета, је знатно нижа од укупне инфлације и од инфлације земаља у окружењу", наводи се у саопштењу.

EUR/RSD 117.3739
Најновије вести