НБС чува 20,7 тона злата, а биће и више

Суноврат акција на азијским берзама погурао је  цену злата на шестогодишњи максимум јер су успаничени инвеститори потражили сигурно уточиште за своје активе.
zlato, freeimages
Фото: Freeimages

Цена злата је досегла ниво од 1.550 долара за унцу, што је највиши ниво од априла 2013. години и 20-процентни раст само у овој години. Такав скок вредности злата последица је заоштравања трговинског сукоба између Вашингтона и Пекинга током протеклог викенда.

То је још један доказ да се злато сматра сигурним финансијским уточиштем у периоду нестабилности. Уколико неки неочекивани догађај изазове велике ценовне осилације на финансијским тржиштима, улагачи обично купују злато јер је стабилније и не губи вредност у превеликој мери.

Прошломесечна одлука Европске централне банке да више не подржава двадесетогодишњи споразум о координацији продаје злата допринела је томе да многе државе убрзано купују тај племенити метал да би осигурале своју економију. Споразум из 1999. године о ограниченој продаји злата, који је првобитно потписало 15 европских централних банака а потом још седам, истиче 24. септембра. Током две деценије цене злата се мењала и унца је коштала и око 300 долара, али и око 2.000, колико је била 2011. године. Последње недеље прошлог месеца унца злата коштала је 1.530  долара, док је у јуну била 1.280, а стручњаци процењују да ће му вредност бити све већа.

НБС није продавала злато од 2005. године

Док европске државе „мирују” када је у питању куповина злата, Русија би ускоро могла први пут за осам година престићи Саудијску Арабију и избити на четврто место земаља с највећим резервама страног новца, племенитих метала и осталих хартија од вредности. Москва ће „прескочити” Ријад на међународној ранг-листи, али ће испред ње и даље бити Швајцарска, Јапан и Кина. Процене су да су руске резерве у последње четири године порасле 45 одсто, док је по подацима које је објавила Централна банка Русије, та цифра крајем прошлог месеца износила отприлике 520 милијарди долара. Током истог четворогодишњег периода, залихе саудијског злата и девиза смањиле су се четвртину, са 700 милијарди долара у априлу 2015. на 527 милијарди у јуну ове године, чиме је смањена велика разлика између Москве и Ријада.

Првих неколико месеци ове године Русија је била највећи светски купац жутог метала па је удео злата у резервама Банке Русије током петогодишњег периода скочио с 3,5 одсто на 18,6.

Пре неколико месеци Народна банка Србије је у девизним резервама имала 20,7 тона злата укупне вредности око 862 милиона долара, или око 767 милиона евра. Злато учествује са 6,7 одсто у укупној структури девизних резерви Србије. Највећи део златних резерви, 19,7 тона, или 95 одсто, чува се у трезору НБС-а, док се остатак резерви злата чува у иностранству.


Цена унце и амерички долар

Цена злата изражава се у доларима па слабљење америчке валуте чини тај жути метал јефтинијим власницима других валута, што обично подстиче раст цене унце злата. Сада је цена злата у порасту јер је наговештен могућ пад америчке економије, а због најаве нових царинских намета на робу увезену из Кине. Америчке Федералне резерве снизиле су каматну стопу, што је утицало на повећање куповине злата јер се штедња у валутама мање исплати када су камате ниже пошто је добит мања. Због тога се, у ситуацији када су каматне стопе ниске, многи одлучују на штедњу у злату.


НБС није продавао злато од 2005. године већ је у оквиру своје политике формирања девизних резерви континуирано, осим 2010. године, повећавао учешће злата у девизним резервама куповином злата из домаће производње. Ипак, она није била једнака након 2005. године. Тако је од 2005. до 2012. године количина злата увећана 2,5 тоне, док је његова куповина нарочито дошла до изражаја након 2012. године, у складу с „одговорним приступом НБС-а у формирању резерви злата”.

Наиме, од 2012. године до данас количина злата НБС-а је увећана 6,4 тоне, што значи да су златне резерве трећину веће. Током прошле године количина злата у девизним резервама НБС-а повећана је око 1.066 килограма, а у прва три месеца ове године око 326.

Љ. Малешевић

 

EUR/RSD 117.5120
Најновије вести