НАЛЕД: Безготовински плаћамо милион и по пута дневно

БЕОГРАД: Грађани Србије обаве на дневном нивоу више од милион и по плаћања безготовинским путем, а за куповину на тај начин свакодневно се издвоји 1,7 милијарди динара, показују најновији подаци Народне банке Србије.
kartica placanje
Фото: pixabay.com

Ти подаци, како се оцењује у најновијем билтену НАЛЕД-а, показују да је увођење најсавременије инфраструктуре у комбинацији са нижим трошковима плаћања имало позитиван ефекат на раст безготовинских трансакција током 2020. године.

Будући да овакав вид плаћања чини трансакције видљивим за пореске органе, за разлику од плаћања готовином где у случају неиздавања рачуна куповина остаје потпуно неприметна, НАЛЕД сматра да би његова додатна популаризација кроз повећање броја продајних места која прихватају безготовинска средства могла да допринесе смањењу обима сиве економије.

"Осим што се фискална лутрија „Узми рачун и победи“ показала као одличан механизам за јачање свести о сузбијању сиве економије, дала нам је и корисне смернице за даљу промоцију безготовинске културе у Србији", каже Јелена Ристић, потпредседница Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а и директорка у Мастеркадру за тржиште Србије, Црне Горе и БиХ.

Подаци из последњег циклуса игре, додаје она, показују да је 8,0 одсто коверата садржало слипове за картична плаћања, што указује на то да су грађани склони да плаћају безготовински када имају услова за то.

"Између осталог, то је потврдило и НАЛЕД-ово такмичење „Шампиони безготовинског плаћања“, у оквиру којег је инсталирано 400 ПОС терминала у локалним управама широм земље. Зарад интензивније борбе против сиве економије, изградња ПОС инфраструктуре мора бити приоритет, нарочито у малим срединама и мањим радњама где је овај недостатак израженији", навела је Ристић.

Потребу за безготовинским плаћањем додатно су наметнуле и рестрикције кретања изазване пандемијом ковид-19: грађани су чак 14 милиона пута „вадили“ картицу на продајним местима за плаћање путем интернета, при чему је број онлајн куповина скочио за 104 процента у 2020. у односу на годину пре.

Уз 314 милиона картичних трансакција у вредности већој од 575 милијарди динара, прошле године је обављено још 277 милиона плаћања путем осталих безготовинских инструмената (интернет и мобилно банкарство, трансфер одобрења, итд.) у износу од 41 милијарду динара.

Расту плаћања у овом сегменту допринело је увођење система инстант плаћања НБС крајем 2018, као једног од најсавременијих модела тренутно у свету. У првом кварталу ове године, у односу на исти период 2019, број трансакција инстант плаћања које су обављали и грађани и привреда порастао је седам пута, а вредност тих трансакција је скочила за 343 процента.

Иако ови резултати делују охрабрујуће, не треба заборавити да на продајним местима широм Србије има око 99.300 ПОС терминала, што је више него двоструко испод европског просек. Поред тога, на многим местима употреба осталих инструмента безготовинског плаћања још увек није доступна и обезбеђивање инфраструктуре треба да буде један од приоритета, закључује НАЛЕД.

EUR/RSD 117.5647
Најновије вести