Најскупљи стан у Новом Саду отишао за 240.000 евра

НОВИ САД: По подацима Републичког геодетског завода, у првој половини ове године вредност тржишта некретнина била је 1,8 милијарду евра, а нове власнике у Србији има око 47.000 непокретности. Укупна новчана вредност тржишта непокретности у првих шест месеци ове године је 12 одсто већа него у истом периоду лане, када је износила 1,6 милијарду евра.
nova Panorama_17-RHA
Фото: Dnevnik.rs

Од укупног трговања непокретностима у првих шест месеци, 27 одсто одвија се у Београду, а чак 36 одсто у Војводини. Најтраженији су станови – 47 одсто, затим пољопривредно земљиште – 20 одсто, док је тражња за кућама мања од станова и представља 13 одсто удела на тржишту.

У првом полугодишу ове године, по подацима које је „Дневник” добио од Републичког геодетског завода, највећи број купопродаја некретина регистрован је управо у Војводини: у систему регистра цена непокретности регистровано је близу 16.600 купопродаја. Број купопродаја је нешто смањен у односу на исти период лане, када их је регистровано близу 16.950.

Највећи број регистрованих купопродаја у Војводини односи се на пољопривредно земљиште – 24 одсто, станове – 22 одсто и породичне куће – 21 одсто. Укупна вредност купопродаја непокретности на тржишту Војводине до половине ове године била је виша од 457 милиона евра. Највећи учинак у укупној новчаној маси имају станови – 40 одсто – што је више од 183 милиона евра, и пољопривредно земљиште – 16 одсто, односно 75 милиона евра.

Највише новца је учестовало на тржишту непокретности у Новом Саду – 194 милиона евра, Суботици – 32, Старој Пазови – 26, Панчеву – 25, Зрењанину – 17, Сомбору – 13 милиона евра...

Подаци до којих је „Дневник” дошао показују да је у Војводини у првој половини године највише новца дато за куповину стана у староградњи површине 173 квадратна метра с једним гаражним местом од 15 квадрата у Новом Саду – за њега је нови власник платио 240.000 евра. За стан од 133 квадратна метра у староградњи у Новом Саду купац је платио 200.000 евра.

За две куће површине 214 и 89 квадратних метара с плацем од 517 квадрата у Новом Саду купац је платио 271.186 евра.

У осам војвођанских градова просечне цене станова по квадратном метру у првој половини године биле су различите, као и потражња за новим или старим становима. Тако је најскупљи квадрат у староградњи у Новом Саду, где се у првој половини године продавао у распону од 360 до 1.800 квадрату. Цене станова у новоградњи у Новом Саду кретале су се од 556 до 1.650 евра квадрат. Када се посматрају подаци у првој половини године у Новом Саду, била је знатно већа потражња за становима у староградњи – 11 одсто у односу на новоградњу, где се бележи тренд од свега један одсто.


Квадрат пословног простора у Новом Саду 6.451 евро

По подацима РГЗ-а, нови власник је у просеку квадрат пословног простора у новоградњи у Новом Саду плаћао 2.440 евра, а у староградњи 2.050. Највише новца по квадрату у првој половини године платио је купац пословног простора у староградњи у Новом Саду – чак 6.451 евро. За квадрат гараже у староградњи у Новом Саду купац је платио 1.225 евра.


Најјефтинији квадрат у староградњи у Војводини забележен је у Кикинди – између 228 и 600 евра, док је у Сомбору коштао од 242 до 733. За квадрат старог стана у Зрењанину цена се кретала између 330 и 955 евра, у Панчеву 295 до 1.000, Сремској Митровици од 331 до 800, Суботици од 205 до 875, а у Вршцу од 347 до 766.

У новоградњи у првој половини године цена квадрата, после Новог Сада, била је највиша у Зрењанину, где се плаћао од 703 до 993 евра. У Панчеву су нови станови плаћани од 494 евра до 1.181, Суботици од 500 до 1.132, Вршцу од 590 до 903, Сремској Митровици од 536 до 821.

Занимљиво је да је, рецимо, у Зрењанину у првих шест месеци био већи тренд куповина нових станова него у староградњи, за разлику од Новог Сада, где су више куповане некретнине у староградњи. Веће интересовање за куповину станова бележи се у Сомбору, Вршцу, Сомбору и Суботици, док је у Кикинди и Сремској Митровици мање.

Љ. Малешевић

 

EUR/RSD 117.5311
Најновије вести