Може ли минималац достићи најосновније потребе

Крајем наредне недеље требало би да почну преговори социјалних партнера о новој минималној цени рада у 2020.години.
e
Фото: pixabay.com

Синдикати, послодавци и Влада Србије и пре почетка преговора сложни су у оцени да минимална цена рада наредне године треба да буде већа, али је још увек неизвесно за колико. Да ли ће као и претходних година Влада Србији бити та која ће донети коначну одлуку или ће се социјални партнери усагласити знаће се већ до краја овог или на почетку наредног месеца.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који ових дана обавља посебне консултације са послодавцима и синдикатима, истиче да га је Синиша Мали, министар финансија, уочи преговора упознао са свим параметрима који утичу на висину минималне цене рада, а који су превасходно везани за економску ситуацију у земљи. Према ономе што је министар Ђорђевић изјавио очекује се знатно повећање минималне цене рада за 2020.годину, не откривајући шта то конкретно и у процентима значи.

С друге стране, Унија послодаваца Србије спровела је анкету међу својим члановима по питању висине минималца, а судећи по пристиглим одговорима највећи број послодаваца сматра да би он могао догодине порасти за десет одсто, али уз олакшице у погледу пореза на зараде. Синдикати, пак, имају своју рачуницу према којој је неопходно да се минималац са садашњих 27.000 повећа на бар 31.000 – 32.000 динара односно да буде на ниову од 85 до 90 одсто минималне потрошачке корпе.

Ових дана се у спекулише да ће минималац бити између 33.000 и 34.000 динара месечено како би се за наредне две године минимална зарада изједначила са минималном потрошачком корпом која сада износи 36.000 динара. Синдикати дакако то подржавају, али сумњају да ће тако заиста и бити, мада не одбацују ни могућност да минималац заиста буде повећан за више од десет одсто.

Послодавцима такве најаве не одговарају, тим пре што је за њих и повећање минималца од десет одсто условљено смањењем намета на зараде. Јер, ако би се садашњи минималац од 27.000 повећао на 34.000 то би значило више од 25 одсто онога што ове године имају радници, а то је проценат за који они тврде да не могу да исплате, јер ни сами не зарађују довољно.

Не сме се ни једног тренутка заборавити да је сама држава послодавац за око 600.000 запослених  у јавном сектору и да њу и те како “мучи” минималац  односно колики ће он бити, јер и она мора да га поштује и исплаћује онима који раде за њу. Она неће пре свега због себе, без тачне рачунице и прорачуна у буyету прихватити нереално повећање минималца које би јој догодине постало “омча” око врата. Јер, оно што се сада утврди као цена минималне зараде исплаћује се током целе наредне године и мора се наћи у буyету за 2020.годину.

Иначе, чланом 112. Закона о раду утврђена је надлежност Социјално-економског савета Србије за утврђивање висине минималне зараде , уз обавезу да се рачунају следећи параметри: трошкови живота, кретање просечне зараде у Србији, егзистенцијалне и социјалне потребе запосленог и његове породице, стопа незапослености , кретање запослености на тржишту рада и опште економске развијености Србије.  У случају да на СЕС-у социјални партнери не постигну сагласност о висини минималне зараде одлуку доноси Влада Србије.

У периоду примене Закона о радним односима, до 21.12.2001.године, минимална зарада била је утврђена у износу од 35 одсто од просечне републичке плате . Од те 2001. године предвиђено је да минималну зараду утврђује зразмерно Влада Србије, репрезентативни синдикати и репрезентативно удружење послодаваца.

Одлуку да нето цена радног сата од јануара до децембра ове године буде 155,33 динара донела Влада Србије, јер социјални партнери нису успели о томе да се договоре. Слично је било и претходних година , јер су захтеви синдиката наилазили на отпор пре свега послодаваца, али и саме Владе Србије која мора да води рачуна о економским могућностима српског буџета. Минималац је за ову годину повећан за 10 одсто.

         Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.6117
Најновије вести