Милиони евра стижу у Србију преко интернета

НОВИ САД: Е-трговина све више осваја свет, а ни Србија није изузетак. Да би се та област развијала, потребно је да и плаћање електронским новцем добро функционише.
internet kupovina
Фото: pixabay.com

Србија је с те стране положила испит. Не само да наши грађани радо купују у интернет радњама, већ и домаћи предузетници све више користе те канале продаје за пласаман, посебно за извоз. Најчешће се извозе услуге ИТ сектора и ситнија роба. Међутим, мало-помало па се и накупи.

Подаци Народне банке Србије говоре да је преко страних институција електронског новца у Србију од октобра 2016. до јануара ове године стигло из иностранства 30 милиона евра.

Тиме како функционише примање електронског новца у Србији недавно се бавио сајт „Каматица”. Кренули су од Народне банке Србије. Из НБС-а су објаснили да је у складу са Законом о девизном пословању омогућено обављање платног промета с иностранством преко институција електронског новца.

На тај начин нашим грађанима и привредницима омогућено је да купују, али и продају, робу на глобалном тржишту. Најчешће те трансакције иду преко Пеј-Пал система.

Повлачење новца се уходало. Пеј-Пал преноси одговарајући износ новца на платне картице грађана Србије које су повезане за њиховим налогом, односно на рачуне домаћих банака које су повезане с тим платним картицама. Када новца легне на рачун, може се користити као било који други који се ту нашао.

Они који користе електронски новац требало би да знају да, уколико се трансакције одвијају унутра Пеј-Пал електронског новчаника, нема плаћања провизија за конверзију новца, а ако се новаца пребаци на картицу, тај трошак је између три и пет одсто.На поменути начин се може трговати с иностранством, али не и на домаћем тржишту.

О проблемима које то доноси Зоја Кукић из непрофитног пројекта „Стартит” каже:

Многи не знају за то ограничење па чине прекршај, истиче она и додаје како сматра да би НБС требало да омогући трговање девизама и између наших грађана, а затим да она шири круг сервиса с којима се сарађује.

Посебно је занимљив „брејнтри”, где све функционише једноставно преко картица, издваја наша саговорница.

Домаћи извозници виде то као начин за извоз. Оглашавање у е-радњама је бесплатно. У Србији су марже од пет па до тридесет одсто, а овде их готово и нема.

Рок плаћања за испручену робу је код нас више од сто дана иако је по закону до 60. Код е-трговине новац одмах по испоруци леже на рачун, значи за неколико дана.


Није неприкосновен

Код нас трговање преко електронскх продавница постаје све популарније, тако да и други сервиси добијају своје поклонике и постали су званично признати код нас.

Сем већ поменуог „Пеј-Пала”, на листи код Народне банке Србије су и „Скрил”, „Пајонир” и „Гугл Пејмент”.

Извозницима би користило да о партнерима којима робу продају сазнају више. Данас не могу да провере порекло особе или фирме с којом тргују.

То би у годинама које долазе могао бити проблем, посебно за проширење сарадње.


Е-трговање је будућност у Србији, и то је јасно, каже почасни председник Уније послодаца Србије Небојша Атанацковић.

Према његовим речима, ту област треба добро регулисати да не би била легло сиве економије, па самим тим и нелојалне конкуренције.

Та трговина има и бројне погодности и извесно је да нас у тој области очекује развој, закључује Атанацковић.

Код нас се засада е-продавнице највише кристе да се извезу услуге ИТ сектора. Старт-ап бизниси такође радо пласирају робу или услуге тим путем.

Од осталих производа из Србије често се продају бижутерија, сапуни и природна козметика, односно сви ситни производи који могу стати у пакетић.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.4055
Најновије вести