Контрола државне помоћи по европским мерама

Србија се Споразумом о стабилизацији и придруживању обавезала да ће ускладити прописе о Комисији за контролу државне помоћи и то ће и учинити новим Законом о контроли државне помоћи који треба да почне да се примењује првог дана наредне године.
bogatasi porez
Фото: pixabay.com

Постојећи Закон о контроли државне помоћи донет је пре деценије, тачније 2009. године, али је примена у протеклих 10 година указала да га треба мењати и постојеће одредбе приспитати. Тренутно законско решење сагледава државну помоћ као јавни расход или умањење јавног прихода, којим се на селективан начин омогућава повољнији положај на тржишту, што за последицу има нарушавање или опасност од нарушавања конкуренције на тржишту.

Како је за “Дневник” објаснио Владимир  Антонијевић, председник Комисије за државну помоћ, овај закон поприлично води свој правни живот, а нови изазови, нарочито правила унутар ЕУ али и у Србији, намећу потребу допунског усклађивања.

- Влада је то препознала и у децембру прошле године формирала радну групу на чијем сам челу. Усклађивање најпре иде у смеру постизања веће ефикасности Комисије, допунске самосталности и независности  у погледу средстава за рад и стручне службе, уз јасно дефинисан поступак одлучивања, истовремено уважавајући све инструменте које нам европска правна тековина намеће – објашњава Антонијевић.

Како би припремили српску привреду за европску тржишну утакмицу, додао је Антонијевић, Комисија за контролу државне помоћи мора да поседује одговарајућа правила које постоје и на европском тржишном простору, а која ће бити на одговарајући начин артикулисана у новом правном оквиру.

Он потврђује да Комисија за контролу државне помоћи у својој пракси у протеклих 10 година није имала случај да је утврдила неусклађену државну помоћ за коју би морала да наложио поврађај.


Просечна државна помоћ 2,47 одсто бруто друштвеног производа

У периоду од 2010. до 2017. године, додељена државна помоћ у Србији кретала се у просеку од 2,47 одсто БДП-а. Показатељи за ово раздобље говоре да је државна помоћ по запосленом изосила у просеку 50.397 динара, док је у односу на укупан број становника износ државне помоћи нешто мањи и у просеку износи 12.792.


- Међутим, неопходно је истаћи да Комисија у року од 10 година од доделе средстава може извршити накнадну контролу и наложити повраћај у случају да је помоћ додељена или коришћена супротно правилима. Илустрације ради, Европска комисија је 2016.године установила да је компанија Епл користила пореске повластице у Ирској од 1991. године, које нису у складу са правилима и наложила повраћај у вредности 13 милијарди евра – указао је Антонијевић додајући да Комисија налаже даваоцу помоћи , што је надлежан државни орган, да изврши поврћај додељених средстава уколико нису  наменски искоришћена, а не кориснику односно инвеститору који их је добио.

Новим законом о контроли државне помоћи  експлицитно се наводи шта се неће подразумевати као државна помоћ, а у досадашњој пракси Комисија није имала директан правни основ за поступање у таквим ситуацијама.  Новину представља и увођење јасних услова под којима обављање услуга од општег интереса не представља државну помоћ. Биће прописано на које све начине државна помоћ може бити додељена. Иако је субвенција најпрепознатљива, неопходно је било набројати и друге ситуације ради лакшег идентификовања потенцијалне државне помоћи и увођења обавезе пријаве. Тако, ослобађање од плаћања пореза и такси, продаја или коришћење имовине у јавној својини – најчешће земљишта, по цени нижој од тржишне такође представљају уобичајене инструменте којим се додељује пдржавна помоћ. Међутим, новим прописом је предвиђена и посебна ситуација када држава купује или користи имовину привредног субјекта по цени вишој од тржишне, чиме омогућава власнику те имовине да увећа своје уобичајене приходе и пружи му индиректну помоћ.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5255
Најновије вести