Георгиева: Веће камате ФЕД-а могу бити хладан туш за опоравак

ВАШИНГТОН: Генерална директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгиева, изјавила је да би повећање каматних стопа америчких Федералних резерви (ФЕД) могло да буде „хладан туш“ за ионако слаб економски опоравак одређених земаља.
Kristalina Georgijeva nova direktorka MMF  Foto: AP Photo/Jose Luis Magana
Фото: Кристалина Георгијева нова директорка ММФ  Фото: AP Photo/Jose Luis Magana

Георгиева је, у данашњем обраћању путем видео линка на виртуелном догађају Давос Агенда, упозорила да би подизање референтне камате у САД-у могло да има знатне импликације на земље са вишим нивоом дуга деноминованог у доларима, преноси ЦНБЦ.

Она је рекла да је стога „изузетно важно“ да ФЕД јасно изложи планове своје политике како би се спречила изненађења. Подизање америчке кључне камате могло би земљама да учини скупљим сервисирање дуга деноминованог у доларима.

Георгиева је додала да је да је порука ММФ-а земљама са високим нивоом доларског дуга да „дејствују одмах".

„Ако можете да продужите рокове отплате, учините то. Ако имате валутне неусклађености, сада је тренутак да их решавате", поручила је шефица ММФ-а.

Навела је да се највише брине за земље с ниским приходима које имају висок ниво таквог дуга, истичући да је две трећине тих земаља већ сада или у „дужничком проблему“ или у опасности да упадну у такву ситуацију, што је дупло више него 2015.

ММФ очекује да ће се глобални економски опоравак наставити али ће „у извесној мери замајац ослабити", рекла је Георгиева.

Она је због тога предложила да би став креатора монетарне политике у новох години требало да буде „флексибилност политике“.

„Ова, 2022. година је кретање стазом пуном препрека“, рекла је Георгиева, помињући у том контексту ризике као што су раст инфлације, пандемија ковид-19 и високи нивои дуга.

ММФ је у децембру упозорио да је глобални дуг достигао 226 билиона долара у 2020, што је највећи једногодишњи раст од Другог светског рата на овамо.

Када је у питању инфлација, Георгиева је истакла да је тај проблем специфичан од државе до државе и да је „та специфичност оно што 2022. годину на неки начин чини још тежом од 2020.".

„У 2020. имали смо сличне монетарне политике свуда јер смо се борили са истим проблемом - економијом у застоју. У 2022, економске прилике у земљама су веома различите, тако да више не можемо свуда да имамо исту политику, она мора бити специфична за сваку државу и то чини наш посао у 2022. много компликованијим”, закључила је Геогриева.

Цене широм расту запањујућом брзином у многим земљама. Инфлација у еврозони је достигла рекордних 5,0 одсто у децембру, у Великој Британији у истом месецу скочила на 30-годишњи максимум, а у САД је порасла најбржим темпом од јуна 1982, подсећа ЦНБЦ.

EUR/RSD 117.5235
Најновије вести