ЕУ 5. фебруара о градњи гасовода у Србији?

БЕОГРАД: Србија има велике шансе да добије дозволу од Енергетске заједнице за наставак градње Турског тока, од бугарске до мађарске границе, што би нашој земљи донело велике приходе од транзита руског гаса, о чему би ЕУ требало да одлучује 5. фебруара следеће године.
e
Фото: pixabay.com

Заједничка српско - руска компанија Гастранс покренула је процедуру за изградњу Турског тока кроз Србију, а стручњаци, уз подсећање да је ЕУ 2014. стопирала пројекат реализације Јужног тока, рекли су Танјугу да се овог пута ЕУ, највероватније, неће испречити градњи гасовода.

Јужни ток је обустављен због примене тзв. Трећег енергетског пакета ЕУ, који предвиђа да не може да буде исти власник гаса и гасовода.

Мешовита компанија Гастранс која ће градити гасовод у Србији је у 51 одсто власништва Гаспрома, а 49 одсто Србијагаса.

Зато је Савет Агенције за енергетику Србије у октобру донео одлуку о изузећу "Магистралног гасовода граница Бугарске - граница Мађарске” од Трећег енергетског пакета ЕУ.

Стручњак за енергетику Јелица Путниковић каже да је због тога Енергетска заједница крајем новембра тражила од Агенције за енергетику Србије (АЕРС) да до 5. децембра достави додатне информације, што је и учињено и да сада Енергетска заједница има рок од два месеца односно до 5. фебруара да достави своје мишљење да ли ће то прихватити.

Путниковић наводи да у Енергетској заједници кажу да је поступак изузећа нове гасне инфраструтуре, као што је интерконектор, регулисан Трећим енергетским пакетом у ЕУ и у Енергетској заједници.

Наша земља је преузела обавезе из Трећег енергетског пакета Законом о енергетици из 2014. године.

Србија је, у међувремену, припремила и у скупштинску процедуру упутила Предлог измена и допуна закона о експропријацији и прибављању документације за изградњу система за транспорт природног гаса "Јужни ток", којим се мења назив "систем за транспорт природног гаса Јужни ток" називом "магистрални гасовод граница Бугарске - граница Мађарске".

Циљ измена и допуна тог закона је да се убрза поступак експропријације и издавања дозвола потребних за спровођење тог пројекта.

Председник Скупштине Удружења за гас Војислав Вулетић истиче да је Јужни ток био одличан пројекат и да би Турски ток требало да буде ‘мала замена’ за Јужни ток, зато што је предвиђени капациатет Јужног тока био 63 милијарде кубика годишње, док би крак Турског тока према Србији требало да има 16 милијарди кубика.

“Гаспром је сада урадио следеће - дошао са гасом до границе ЕУ, то јест границе са Бугарском у Турској и рекао: господо градите мрежу ако хоћете да користите гас. У таквој ситуацији Турски ток би могао да буде замена за Јужни ток само са смањеним капацитетом”, рекао је Вулетић Тањугу.

Србија троши око 2,5 милијарде кубика годишње и у случају транзита руског гаса, поред великих прихода од транзитних такси, могла би да узме гаса колико год јој буде потребно.

“Гасовод би донео транзитне таксе и запослило одређен број људи на пословима одржавања гасовода”, истиче Вулетић.

Каже да су владе Србије и Русије раније предвиделе да Србија у оквиру Јужног тока може да троши пет милијарди кубика гаса годишње, пошто је ЕПС планирао да неке своје капацитете преведе на гас и изгради нове који би користили тај енергент.

На питање где би наставак гасовода требало да уђе у Србију, Вулетић каже да би наједноставније било да уђе код Димитровграда преко гасног интерконектора који ће се градити између Ниша и Димитровграда односно бугарске границе.

"То је најкраћа траса, уместо да иде у Грчку па преко Македоније да добијамо гас, која би била доста скупља. Једноставније је да се одмах из Турске пређе бугарска граница и да се гасовод доведе до Димитровграда, уместо да иде преко планине Балкан (Стара планина) да би ушао у Србију код Зајечара,", рекао је он и подсетио да је Јужни ток требало да уђе у Србију код Зајечара.

Вулетић истиче да у наредних 10 година једино руски гас може да подмири потребе Европе, која троши годишње око 500 милијарди кубика годишње.

"Не кажем да од Катара не може да се добије пет, 10 или 15 милијарди кубика из течног гаса, али то није никаква количина за европске потрбе. Са друге стране, извоз гаса из Русије задовољава око 30 до 35 одсто потреба Европе. Остатак се добија из сопстевених извора земаља".

Додаје да Србија има мало и свог гаса, као и Хрватска и Румунија, али да су највећи извозници гаса у Европи, не рачунајући Русију, Холандија и Норвешка.

"Има гаса у свету, али је он далеко од Еворпе и био би сигурно знантно скупљи".

На пример, Пољаци добијају од Американаца течни природни гас, направили су постројење и до сада су успели да добију један танкер прошле године и један танкер ове године, а његов капацитет је око две до две и по милијарде кубика гаса, што су веома мале колицицне.

"Американци нису у стању да производу гас иако стално прицају да ће снабдевати цео свет течним гасом. Имају неколико постројења и њихов укупни капацитет производње гаса је 20 милијарди кубика гаса", истакао је он.

Остале земље које имају гас су и Катар, Саудијска Арабија, Сирија, Иран, Ирак и Туркеменистан који извози Кини око 35 милијарди кубика гаса и друге.

"Тако да су те приче за гасоводе ТАП и ТАНАП, Набуко и друге, само фине приче које су политичари измислили. Замислите гасовод се зове Набуко, зато што су ти који су то причали те вечери слушали оперу Набуко, па се договорили - хајде да га назовемо Набуко. А где је гас? Нема гаса", истакао је Вулетић.

Напоменуо је да постоји пројекат за Арапски гасовод, којим би Катар и Саудијска Арабија требало гас да шаљу преко Турске у Европу, као и пројекат за тзв. Исламски гасовод којим би гас из Ирана, Ирака и Сирије требало да иде до Турске и преко Средоземног мора до Европе.

Вулетић каже да је 2011. постојао договор да Сирија, Ирак и Иран направе тај гасовод, али да је само месец дана од потписивања договора "ођедном Башар ел Асад постао диктатор и добио револуцију у својој земљи и од тог гасовода није било ништа".

На питање да ли очекује да Русија у наредном периоду обустави испоруку гаса преко Украјине, Вулетић је навео да ће се то сигурно десити, али не зато што Руси не воле Украјину већ зато што је тај гасовод саграђен још 1970. године, тако да ће морати да се реновира или да се поред њега направе паралелни гасоводи, што је веома скупо.

"Гасовод преко Украјине је одслужио своје и требало би да се гради неки нови који би био знанто скупљи од Северног и Јужног тока", додао је Вулетић.

EUR/RSD 118.4071
Најновије вести