ЕКОНОМСКЕ МИГРАЦИЈЕ Возачи и мајстори недостају и Србији и Немачкој

Грађани Србије гунђају када аутобуси не стигну на време, када се укидају поједини поласци, када водоинсталатери данима не долазе да отклоне квар, када дуго чекају за преглед код лекара...
gsp, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Незадовољни су и послодавци који на српском тржишту рада већ неколико година не могу да нађу кадрове које су им нужни за производњу.

Последње истраживање Уније послодаваца Србије, указало је да у нашој држави не постоји привредни сектор без дефицита кадрова. При том, како је упозорила Љиљана Павловић из УПС, не ради се само о дефициту на тржишту рада, већ о недостатку стручног кадра.

- У саобраћају нам недостају возачи, они су отишли трбухом за крухом у иностранство, где им је понуђена много већа зарада него што наши послодавци могу да понуде. У грађевинској индустрији нам недостају инжињери, у информационој технологији нам недостају програмери и дизајнери – навела је Љиљана Павловић.

Но, исту причу имају и грађани и послодавци економски развијених држава у Европи. Тако, рецимо, мањак радне снаге на својој кожи осећа становништво Баварске у Немачкој. У Баварској је овог лета било проблема с возним редовима возова , јер је недостајало возача, а у целој Немачкој све је више вести о привременом затварању болница због недостатка медицинских сестара. Чак је и мањак лекара све већи.

Према подацима Републичког завода за статистику у Србији је радно активно 3.197.700 становника, од којих је 2.161.533 запослено. На евиденцији незапослених на крају прошлог месеца било је 519.808 лица.  Међутим, трећина пријављених незапослених или нема стручну спрему или има само завршену основну школу, чиме се сматрају неквалификованим. По подацима из Статистичког билтена НСЗ прошлог месеца је, рецимо, из групе машинства и обраде метала било чак 61.366 незапослених, из геодезије и грађевинарства њих 10.191, из саобраћаја 11.703, здравства , фармације и социјалне заштите 20.239 незапослених. На крају јула на бироу рада било је чак 59.031 свршени стручњак из области економије, права и администрације, од чега је њих 35.166 било дипломирани економисти, а 11.865 дипломирани правници.


Брнабић: Флексибилнији систем за запошљавање странаца

Пред Србијом је велики изазов на који начин ће решавати недостатак радне снаге који је већ сада кључни проблем српске привреде, јер Србија  не може привући странце високим платама. Премијерка Ана Брнабић део решења види како у увођењу дуалног образовања и у учењу од других држава који муче исту муку.

- Ми смо либерализовали наше радне дозволе. Променили смо ове године и Закон о странцима и Закон о запошљавању странаца. Уводимо ту електронски систем за издавање радних дозвола. Тако да ћемо и ми имати много флексибилнији систем – поручила је Ана Брнабић.


Послодавци су у јулу од Националне службе за запошљавање потраживали 906 лица без занимања и стручне спреме, 492 продавца, 90 бравара, 88 месара, 49 електромонтера, 33 заваривача, 31 возача друмског возила и исто толико возача теретњака, 100 електромотача, 87 шивача  текстила ... Већина потраживања није задовољена, а на евиденцији незапослених је било оних који имају занимање које се потражује.

Европске државе се већ увелико сналазе и радну снагу потражују из азијских и афричких држава.

Пакистан је спреман до до 2020.године “извезе” више од 500.000 радника у Румунију, навело је Пакистанско министарство за развој људских ресурса. Румунија је, пак, спремна да прими Пакистанце и то у различите послове секторе од грађевинарства и здравства, па све до ИТ-сектора. Осим са Пакистаном, Румунија кризу у погледу мањка радне снаге покушава да превазиђе и “увозом” Вијетнамаца, са којима је почетком године потписала и меморандум којим се регулише прилив радника из Вијетнама.

Хрвати , пак, ових дана доводе раднике из Индије, а већ у овој држави раде Филипинци и Пакистанци. Уз то, Хрватска је за  део српских радника постала “запад”, јер последњи подаци  Еуростата, говоре да се прошле године у њој посао нашло 4.900 наших држављана. Наши држављани су лане често за послом одлазили и у Словенију – њих 5.100 , јер и ова држава недостатак радне снаге покушава да надомести из држава бивше СФРЈ. Ипак, највише држављана Србије лане је отишло на рад у Немачку – 16.000.

Масовне миграције са Западног Балкана само прошле године , говоре подаци Еуростата, промениле су место боравка за 228.000 радника. Само из Србије лане се у земље ЕУ иселило 51.000 људи, из Северне Македоније је отишло 24.300, а Црне Горе њих 3.000. Становништво масовно напушта и БиХ, па је тако лане ову државу напустило 1,5 одсто становника.

Према писању хрватских медија, Сплитско бродоградилиште које ће запослити 200 радника из Индије, углавном заваривача и бродомонтера, исплаћиваће им месечну нето зараду од око 950 евра. За ту месечну плату незапослени у Хрватској нису спремни да раде, јер заваривачи и бродомонтери  у западноевропским државама зарађују и неколико пута већу плату.

Љубинка Малешевић

Славиша
19.08.2019 • 09:28
Па наравно да нема возача у Србији,и сваким даном ће их бити све мање и мање,с'обзиром које новине су увели "паметни" из агенције за безбедност саобраћаја,јер су увели такав начин полагања као да полаже факултетске испите,плус на све то цене полагања испита,што нигде у свету не постоји.
EUR/RSD 117.5120
Најновије вести