Држава у корона кризи урадила колико је могла: Привреда мора да се прилагоди и мења

Како би се сачувала фискална стабилност земље, држава не може да финансира нове додатне мере за ублажавање последица пандемије корона вируса на привреду, па ће приватни сектор морати да реорганизује своје пословање и прилагоди га актуелној ситуацији, оцењују привредници.
tekstilna industrija, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Држава је до сада издвојила више од пет милијарди евра „кризног” новца и донела низ мера чији је циљ лакше пословање приватног сектора у актуелној кризи.

У Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД) сматрају да је криза показала да домаћа привреда има доста развијену свест и да мора сама себи да помогне.

Половина привредника из истраживања овог удружења одговорило је да ће се прилагодити путем смањења трошкова, а 47 одсто је рекло да ће потражити евентуалне вишкове новца из претходног периода.

„Оно што пре свега привреда сама може да ради је смањење трошкова, али ту не мислимо на отпуштања јер је то нежељени сценарио, него да виде на режијским трошковима, да ли им је потребан сада сав тај простор који су користили, да ли могу на неки алтернативни начин да га користе, да га дају другим фирмамам на коришћење у ово време”, наводи Иван Радак из НАЛЕД-а.

Привредници, објашњава Радак за Танјуг , могу да оптимизују своје процесе пословања, смање радно време, са осам на шест сати, на пример, и на тај начин ефикасније послују, као и да користе више дигиталне услуге.

„Криза је показала да је потребно да свака фирма уради мало дугорочнији план рада”, додаје Радак.

Каже да је важно да фирме користе онлајн алате, праве заједничке платформе за продају јер последњи подаци показују да свака трећа фирма нема свој сајт а чак 46 одсто фирми није присутно на интернету.

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић саветује фирме да добро сагледају своје будуће пословање јер је сигурно, како каже, да држава не може да доноси мере и даје помоћ унедоглед.

Потребно је пратити и мере у региону и ЕУ, која ради на пакету помоћи за своје чланице а очекује се да ће тај пакет износити хиљаду милијарди евра.

„Врло је битно да се томе прикључимо и видимо како то можемо да искористимо. Ако преко 1.000 милијарди евра буде опредељено земљама ЕУ и њиховим привредама, индустријским гранама и предузећима, и ако Европска унија жели да се шири а сигурно жели, ни она не би смела да допусти да наша привреда падне”, каже Ненезић за Танјуг.

Овај новац требало би да буде доступан у ЕУ од августа или септембра, додаје Ненезић.

Када је реч о помоћи домаћој привреди, објашњава да та помоћ не мора да буде само у виду новца, већ и у олакшицама за пословање.

Оптимиста је по питању раста економије и њеног одржања а говорећи о запошљавању и отпуштању, каже да свака фирма појединачно доноси процену али поручује да „за радника увек има посла”.   

Д. Мл.

EUR/RSD 117.5934
Најновије вести