Ђорђевић: Електронска пријава за још нека занимања

БЕОГРАД: Од почетка примене електронског система за пријављивање сезонских радника у пољопривреди, од 7. јануара до 17. маја, укупно је пријављено њих 4.309, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић каже да се планира примена таквог пријављивања и на друга занимања.
zoran djordjevic
Фото: Tanjug (Z.Žestić, arhiva)

“Радимо на томе са НАЛЕД И ГИЗ-ом, ускоро ће се знати која су то занимања која ће моћи на такав начин да пријављују раднике”, рекао је министар новинарима у паузи конференције “Излаз из сиве економије”. 

Када је реч о поједностављеном ангажовању радника на сезонским пословима, Ђорђевић каже да се очекује да у сезони буде још више ангажовања и пријава путем елекстронског система. 

Министар наводи да је промовисан сам портал за пријаве, као и да се спроводе обуке како би и они мање вични за рад на рачунару могли да пријаве своје раднике. 

Објаснио је да је тако први пут омогућено да сезонски радници буду пријављени, да то не кошта много, односно кошта мање него за ангажман по уговору о привременим и повременим пословима, поступак је далеко једноставнији. 

Министар је нагласио да је претходне две године Влада Србије прогласила годинама борбе против сиве економије, која укључује и рад на црно. 

Тако је, каже, због мањкавости, промењен Закон о раду, јер су постојале нелогичности које су довеле до тога да фактички није било кажњавања послодаваца за непријављивање радника. 

Објаснио је да се то дешавало због рока од три дана које су послодавци имали за пријављивање радника. 

“Дешавало се да је, када изађе инспектор, баш у тим тренуцима неко почео да ради и да је послодавац имао времена три дана да га пријави, тако да казни, фактички, није ни било”, каже Ђорђевић.

Навео је да сада радник мора да буде пријављен, и да захваљући е-Управи и могућности да, за сада, преко портала Министарства здравља може да провери да ли му је уплаћено здравствено осигурање, а ако га нема у евиденцији, то може да пријави Инспекторату рада. 

За грађевинарство каже да је можда област у којој има највише крешења права радника и у којој се Закон о безбедности И здрављу на раду најмање примењивао, те је зато било највише инспекцијских надзора у тој области. 

Ђорђевић каже да је 2017. била рекордна година по броју инспекцијских надзора, а да је постигнуто да се у 2018. тај број повећа за 31 одсто. 

Сам је, испричао је, анонимно пријавио два случаја радника на грађевини који су радили без заштитне опреме. 

“Хтео сам да видим да ли се све дешава у складу са законом и да ли инспекција ради свој посао. У оба случаја инспекција је затворила градилишта. У једном случају је чак градилиште поново почело да ради што говори о томе да и даље наши послодавци немају свест о томе”, рекао је министар. 

EUR/RSD 117.5815
Најновије вести