Дигитал 2019: Србија постала светски бренд у филмској индустрији

БЕОГРАД: Српска филмска и тв продукција постала је једна од најуспешнијх привредних грана у свету и готово сви професионаци, опрема и студији распродати су за наредних неколико година и захваљујући подстицајима државе на сваки уложени евро се два врате у буџет, а шест евра оде српској привреди, речено је данас на регионалној конференцији о трендовима у телекомуницијама и медијима - Дигитал 2019.
film pixabay
Фото: pixabay.com

На панелу "На углу Булевара револуције и Сансет авеније: Србија као глобална филмска мека" истакнуто је и да је сарадња филмаџија у региону пробила баријере упркос политичким и медијски тензијама.

Људи из те бранше кажу да сада имају проблем да реализују све пројекте, с обзиром да постоји велико интересовање странаца да праве филмове у Србији.

Саветница председника владе за креативне индустрије и туризам Ана Илић је рекла да је филмска продукција доживела процват откада је усвојен програм подстицаја државе: ко инвестира добије 25 одсто назад ако докаже да је инвестирао и да је плаћао домаће људе и предузећа, као и да ти подстицаји сада иду и до 30 одсто.

Каже да је примена тог програма почела пре четири године, као и да је сада за чак 18 пута већи буџет за филм него 2009. године.

У претходне четири године кроз програм подстицаја, како је рекла, прошло је више од 150 пројеката и привучено је више од 100 милиона евра директних страних инвестиција.

Од тих улагања око 60 одсто новца је отишло добављачима, око 30 на екипе и остало на локације. Свакога дана ради од 150 до 550 људи. Сваки евро који се улаже, привреди Србије се врати шест евра, а у буџет два евра.

Илић је навела да је у нашој земљи први пут произведена и комплетна страна продукција.

Председница Управног одбора Филмског центра Србије Јелена Триван је рекла да сада у току године имамо 27 филмских конкурса, као и да је сада 10 милиона евра за српске филмаџије.

Све то говори о томе колико су се ствари драматично промениле када је реч о односу према српском филму, рекла је Триван.
Истакла је да нема више озбиљнијег радника у филмској иднустрји који није упослен.

Како је рекла, Србија за домаћи филм има највећи буџет у региону.

Тренутно у региону постоји врста медијског и политичког рата, нарочито како се приближавају избори на Косову и у Хрватској, док са друге стране имамо феноменалну сарадњу када је реч о филмаџијама и копродукцијама. Сви продуценти у региону сада нужно рачунају на средства из суседних земаља када снимају филм и на пример не постоји ни бојазан да за неки српски филм неће бити добијена подршка у Црној Гори, Хрватској или Македонији и обнутно. Изгледа да пролазимо неке баријере које политика не успева.

Триван, такође, каже да 13 одсто нашег БДП-а долази од креативне индустрије, у којој је чак 70 одсто младих људи и да управо зато држава толико издваја за филм.

Ово је озбиљна индустрја која привлачи и даје велике новце у Србији, додала је она.

Директор Пинковог студија (ПФИ) у Шимановцима Игор Турчиновић је рекао да се код нас снимају све квалитетнији филмови и да је њихов студио у Шимановцима све време пун.

Када би нам и остале привредне гране биле као кинематографија, где би нам крај био, нагласио је Турчиновић.

Он је указао да постоји проблем студијских капацитета у односу на постојећи обим посла.

Александар Цонић из ClockWork Film Production је, такође, рекао да недостају филмски радници, али да је то добро, јер значи да су сви запослени, док су раније људи из те индустрије због недостатка посла отварали ћевабџинице, бутике и слично.

Сада имамо више пројеката него што можемо да изнесемо. Дешава се да дођу два или три велика пројекта у исто време, казао је Цонић.

EUR/RSD 117.5120
Најновије вести