Лане дознаке из иностранства износиле 3,43 милијарде евра

Стране директне инвестиције донеле су лане Србији три милијарде евра, док је, по прелиминарним платнобилансним подацима Народне банке Србије који су достављени „Дневнику”, прилив по основу дознака грађанима Србије у 2018. години износио 3,43 милијарде евра и био је 15,9 одсто већи него у 2017.
evri novac
Фото: pixabay.com

Подаци НБС-а показују да се, као и у претходним годинама, учешће прилива по основу дозванака лане у бруто домаћем производу Србије, кретало на нивоу од око осам процената. У НБС-у скрећу пажњу на то да се, по подацима о регистрованим дознакама – личним трансферима, у прошлој години просечан износ примљених дознака разликује у зависности од дестинације и начина слања, па се тако преко брзог трансфера новца просечан износ кретао око 262 евра, док је преко рачуна банака он знатно већи и кретао се око 2.000 евра.

У НБС-у за „Дневник” напомињу да се у оквиру личних трансфера из иностранства, а према методологији платног биланса ММФ-а, у њих убрајају: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћ и поклони из иностранства упућени физичким лицима – резидентима Србије. Прошле године је прилив по основу пензија и социјалних примања износио 724,8 милиона евра, што је 3,6 одсто, или 25,4 милиона евра, више него у 2017.

НБС је нашем листу доставио и податке о приливу дознака – личних трансфера – из десет најзначајнијих држава током прошле године. По тим подацима, највећи прилив био је из Немачке и износио је 978,1 милиона евра, или 28,5 одсто укупног износа. Следе дознаке из Швајцарске с 515,6 милиона евра, или 15 одсто укупног износа. Иза ње су дознаке из Аустрије с 291,9 милион евра, или 8,5 процената укупног прилива. Из Француске је прошле године у Србију на име дознака стигло 194,1 милиона евра, што је 5,7 одсто укупног износа, а из САД 178,6 милиона евра, или 5,2 одсто укупног износа.

Из Хрватске је лане стигло 156,6 милиона евра – 4,6 одсто укупног износа, из Словеније 83,4 милиона– 2,4 одсто, а из Русије 82,2 милиона, што је такође око 2,4 процента укупног износа. Лане је из Италије стигло 79,7 милиона евра – 2,3 одсто, из Шведске 72,4 милиона – 2,1 одсто, док је из других земаља света пристигло 796,9 милиона евра, или 23,2 одсто укупних дознака пристиглих у 2018. години.


Најмање приходе из иностранства има Београдски регион

Најмање приходе из иностранства, по подацима РЗС-а, лане је имао Београдски регион – 0,7 одсто, што је знатно мање од месечног просека на нивоу државе, али и више него дупло од месечног прихода домаћинстава у војвођанским градовима – 1,7 одсто. Када је реч о домаћинствима ван градског подручја, и ту је Београдски регион имао најмањи проценат прихода из иностранства, и то шест пута мањи него војвођанске општине – 1,8 одсто месечно.  


Републички завод за статистику је међу девет начина на који су се остваривали приходи домаћинстава у 2018. години у новцу и натури урачунао и примања из иностранства. По тим подацима, приходи из иностранства прошле године износили су на нивоу државе 1,2 одсто укупних новчаних прихода и по висини су били шестом месту новца који су домаћинства у Србији месечно стицала. Занимљиво је, а по подацима РЗС-а, да је највећи проценат прилива новца, односно прихода из иностранства, у Србији лане имала Војводина – 1,7 одсто, и он је био већи од државног просека, али и од прилива дознака из иностранства у региону Шумадије, западне, источне и јужне Србије, иако се верује да највише гастабајтера има управо из тих делова Србије.

Такође, приходи из иностранства у војвођанским градовима лане су били мањи него у војвођанским општинама. Подаци РЗС-а показују да су лане домаћинства у градским подучјима Војводине месечно на име прихода из иностранства имала 1.017 динара, а у осталим општинама 1.054.

 Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.4673
Најновије вести