Банкама девизе грађана више не требају?

Двоцифрене камте на штедне улоге већ неколико година су код нас тек успомена. Орочена шетдња у еврима

већ је пала на камату од пола процента годишње па и ниже од тога. Таман када су штедише помислиле да горе, односно ниже, неће бити, сазнале су да и то може да се деси: банке би на улоге у еврима могле убудуће наплаћивати негативну камату. Односно, клијенти би плаћали банци што имају улог код ње. Пошто у том случају било каква зарада не би постојала, то би било плаћање банци што чува новац.

Поводом тих најава Народна банка Србије је издала саопштење у којем каже да се, чак и у земљама у којима централне банке у дужем периоду имају стопе у минусу, банке уздржавају од негативнх камата у депозитном пословању с клијентима, и то и с привредом и са становништвом. Чак и у земљама које су те стопе увеле, то су ретки и изоловани случајеви. Примена негативних каматних стопа прописана је тада у специфичним случајевима, искључиво у пословању с великим корпоративним клијентима, и то за веома високе депозите. Из НБС-а подсећају на то да код нас постоји разлика између активних и пасивних каматних стопа, како код динара, тако и код девиза. То банкама омогућава да послују профитабилно, зато цена коштања извора у односу на употребна средства не може бити оправдање за негативне камате.

Зашто су банке још пре пет-шест година нудиле стопе од осам одсто за девизне депозите а сада најављују минус? О томе професор с Београдске банкарске академије др Бранко Живановић каже:

– Поменута најава банкара о негативним стопама не представља чудо – изненађен сам што се то није догодило и раније – вели он. – Банке су у Србији преликвидне и немају интереса да сакупљају депозите. Посебно им није занимљива орочена девизна штедња. Немају где да пласирају тај новац јер су на нашем тржишту кредитни пласмани и код становништва и код привреде на минимуму. У блиској будућности не треба очекивати обрт. Банкари ће гледати да задрже сигурне пласмане и реше се лоших. Што се тиче вишка ликвидности, негативне камате су очекивано решење.

Хоће ли се грађани сада окренути финансијском тржишту и почети да купују вредносне хартије, где су приноси већи и сигурно ће постојати? Живановић објашњава да је наше тржиште плитко и да инвеститорима не нуди квалитетне алтернативе за банкарске депозите. Постоји шанса да грађани пласирају део новца у државне хартије од вредности преко банака или брокерско-дилерских кућа, али и приноси на њих падају и мањи су него што су биле камате на улоге пре неколико година.

– Треба очекивати пад приноса на те хартије јер су они, по мени, били на нереално високом нивоу. Исто тако, очекујем и даљи пад референтне стопе јер је она код нас још висока у односу на кретања на међународном тржишту – каже Живановић.

Што се тиче улагања у државне обвезнице, то грађанима постаје све атрактивније. Међутим, камате и ту падају: за обвезнице номиноване у еврима донедавно су биле 4,5 до пет одсто, а сада су три порцента. Други проблем је то што су ту минималне суме за куповину обвезница превисоке за обичне штедише и крећу се од 5.000 евра, односно 50.000 динара, навише. О томе шта ту их чека, Бранислав Јоргић из брокерске куће „Јоргић” каже:

– Чак и ако одлуче да купе обвезнице, улагачи ће тај новац морати да пребаце с рачуна у банци – објашњава он. – То значи да ће плаћати лежарину ако је буде. Али, ја у тој причи видим још једну негативну страну: доста штедиша ће се одлучити на то да новац држи код куће. Тако ће он лакше ући у илегалне токове и сиву зону. То, пак, доприноси повећању нивоа сиве економије, што свакако није добро.

Д. Вујошевић

 

На штедњи 8,7 милијарди евра

Хоће ли стопа отићи у минус или не, тек ће се видети. До Дана штедње, 31. октобра, остало је још три и по месеца. Тада престаје орочење за највише улога. Банке ће тада изаћи с новом политиком. У Србији је почетком ове године било 8,7 милијарди евра штедње, а од тога је више од 90 одсто у еврима.

Што се тиче негативних стопа, имају их Немачка и Швајцарска, и износе –0,1 одсто годишње.

EUR/RSD 117.6067
Најновије вести