Завршен пројекат ресоцијализације, едукације и преквалификације бивших штићеника „Земље живих”

Некадашњи штићеници терапијских заједница „Земља живих”, од септембра прошле године били су део пројекта „РЕП - ресоцијализација, едукација, преквалификација” Удружења „Живот као инспирација”, у оквиру којег су прошли обуке за организацију времена, писање пројеката, радне биографије и мотивационог писма, а неки и курсеве роњења и заваривања.
ljiljana masirevic, dnevnik fbakic
Фото: Љиљана Маширевић, фото: Дневник (Ф. Бакић)

Пројекат је завршен, и јуче су сарадници који су на њему радили, своје идеје и постигнућа представили ђацима Рачунарске гимназије „Смарт” у Новом Саду.

„Првенствено радимо на ресоцијализацији бивших штићеника, јер се они у заједници „Земља живих” лече, а ми покушавамо да их оснажимо за време кад изађу, да им помогнемо да се лакше снађу“, каже коориднаторка пројекта Љиљана Маширевић.

„Министарство омладине и спорта нас је подржало и ове године. Организовали смо курсеве, са циљем да учесницима пружимо знања и вештине, које им могу бити важни приликом тражења посла и хватања корака у животу.“

Групе су одлично попуњене. Међутим, најмање полазника је било, у складу са ресурсима, на роњењу и варењу.

„Ове обуке су засноване искључиво на практичним вештинама.  Теоријски део смо свели на минимум, те су учесници одмах добили алате у руке“, каже Маширевић.

„До сад смо спроводили обуке за писање радне биографије и мотивационог писма, као и бизнис плана, а ове године смо одлучили да мало и променимо концепт пројекта, да у циљу инклузије, полазнике приближимо становништву, изађемо из уобичајеног оквира и фокусирамо се на оне штићенике који су већ прошли програм „Земље живих”.“

На јучерашњој презентацији није било оних који су похађали обуке, а ђацима Гимназије “Смарт” представили су се неки од сарадника на пројекту, едукатори, који су говорили и о својим искуствима у раду са бившим зависницима.

„Мислим да су се сви учесници добро уклопили и да су свему томе лепо приступили. Да нисам знао њихову историју, не бих ни претпоставио да су некад били зависници“, каже едукатор и асистент на ронилачком курсу Милан Његомир из Друштва подводних активности Сомбор.

„У Новом Саду сам имао три полазника обуке, а у Сомбору једног. За роњење су најбитнији здравствена и психо-физичка спремност. За мене је роњење нешто између спорта и хобија, којем се вреди посветити.“

Л. Радловачки

EUR/RSD 117.5492
Најновије вести