У Каменици откривају рак плућа у почетном стадијуму

Србија је заузела прво место у Европи по смртности од карцинома плућа, показују последњи подаци „Global Cancer Observatory”, платформе која прикупља глобалну статистику за рак ради информисања, контроле и истраживања о овој болести.
d
Фото: Dnevnik.rs

Са оваквом поражавајућом статистиком дочекујемо овогодишњи Светски дан борбе против рака плућа, 1. август, иако смо једина земља западног Балкана која је пре две године увела скрининг програм за рано откривање ове врсте карцинома.

Институт за плућне болести Војводине покренуо је пилот пројекат раног откривања рака плућа уз подршку Покрајинског секретаријата за здравство, и то у време пандемије коронавируса.

- Овај скрининг програм подразумева детекцију карцинома плућа помоћу нискодозног скенера (ЛДЦТ), који може да прикаже мање туморске сенке, које није могуће видети уобичајеним дијагностичким поступцима, као што је рендген. Овом методом до сада смо прегледали више од 1.900 пацијената. Код 24 пацијента је откривен карцином плућа који је био асимптоматски, а код 50 одсто њих у почетном стадијуму – објашњава управник Клинике за пулмолошку онкологију Института за плућне болести Војводине др Горан Стојановић.

Најмлађи пацијент имао је 21 годину, а најстарији 94 године

Према његовим речима, скринингом су обухваћене пре свега високоризичне групе, у које спадају особе старије од 50 година, пушачи, као и они који имају породичну историју оболевања од рака плућа или друге хроничне плућне болести. На овај начин, земље које већ спроводе ЛДЦТ скрининг смањиле су морталитет од рака плућа и до 40 одсто.

Подаци Института за плућне болести Војводине показују да је просек старости лечених пацијената од карцинома плућа 64 године. Најмлађи пацијент имао је 21 годину, а најстарији 94 године. Мушкарци предњаче у лечењу карцинома плућа.

Овим прегледима су се више одазивале жене и то у 60 одсто случајева, у односу на мушкарце. То ипак не значи да жене више обољевају од рака плућа, него имају већу свест о значају скрининга и превенције. - Скоро 50 одсто пацијената, који су се јавили на скрининг, било је између 60 и 70 године. Оно што је интересантно јесте да се 87 одсто њих изјаснило као активни пушачи, а само 13 одсто као бивши пушачи. Статистика показује да је у последњих 10 година било само девет одсто непушача међу оболелима, 27 одсто бивших пушача, а највише је било активних пушача, чак 66 одсто. Међутим, забрињава податак да се укупан број оболелих повећао за 12 одсто, а број оболелих жена за 55 одсто. Томе је свакако допринело и што велики број грађана, готово 40 одсто, пуши. Рак плућа је у великом броју случајева излечив уколико се открије на време. Такође, уколико се тумор одстрани у раном стадијуму, петогодишње преживљавање иде од 66 до 82 одсто. Свесни смо да је решење за смањење смртности рано откривање рака плућа и зато смо и покренули скрининг – напомиње др Стојановић.

Оља Ћоровић из Удружења за борбу против рака плућа “Пуним Плућима” напомиње да је рак плућа постао готово јавно здравствени проблем, јер дневно оболи скоро 20 нових пацијената, а чак 13 изгуби битку са карциномом плућа.


Водећи малигнитет по смртности

Карцином плућа представља водећи узрок смртности од свих малигнитета како у свету, тако и у Србији, док број оболелих расте сваке године. Од ове врсте рака, у Србији оболи готово 7.000, а на жалост умре више од 5.000 особа. Практично на свака два сата једна особа премине. Један од најважнијих предуслова успешног лечења, је рано откривање рака плућа, што у Србији није случај, јер се код више од 70 одсто пацијената открије у последњем стадијуму. Тада су шансе за успешно излечење готово исцрпљене.


- Из тог разлога потребно је да овај скрининг програм не остане само пилот пројекат, већ да прерасте у националну стратегију државе. Скрининг има додатни значај, јер је и у време епидемије, омогућио рано откривање рака плућа свима који су у ризику, што је предуслов за боље исходе лечења. Поред превенције и скрининга, као удружење, залажемо се и за што квалитетније лечење, јер уз помоћ савремених терапија, које се у Србији добијају о трошку осигурања, рак плућа више не мора бити смртоносна, већ постаје све више хронична болест - рекла је Ћоровић.

Навела је како је пре две године држава препознала проблеме пацијената и увела савремене имунолошке и циљане терапије за лечење рака плућа, уз помоћ којих оболели у највећем броју случајева могу дуги низ година квалитетно да живе.

- Тренутно је око 600 пацијената на савременим терапијама, а наду нам даје обећање надлежних из РФЗО да ће у најскорије време проширити индикације, чиме би се повећао број оболелих који примају савремене имунолошке и циљане терапије – казала је Ћоровић.

Љ. Петровић

 

Bozija cestica
07.08.2022 • 16:44
K
Javio sam se na pregled pre 8 god, da bi me obavestili da je sve cisto, pre 3 god je ustanovljen kacer, lecenje katastrofa. E to je prava slika .
EUR/RSD 117.3179
Најновије вести