СЕ: Родна равноправност у СРБ изнад европског просека 

СТРАЗБУР: Европске земље морају још да раде на успостављању равнотеже у области родне равноправност у јавном одлучивању, наводи се у најновијем извештају Савета Европе који показује да је учешће жена у јавном и политичком животу Србији у прошлој години било изнад европског просека у већини случајева, осим када је реч о броју жена на месту градоначелника. 
ravnopravnost
Фото: pixabay.com

Извештај обухвата напредак 46 држава у постизању циља који је поставио Комитет министара Савета Европе 2003. да најмање 40 одсто мушкараца и жена учествује у различитим аспектима политичког и јавног живота, саопштено је из Савета Европе.

Када је реч о Србији, у извештају се наводи да је 34,4 одсто жена изабрано у парламент 2016. године, што је готово за 10 одсто више у односу на европски просек који износи  25,6 одсто. 

Такође, резултати показују да је у 2016. години било 37,5 одсто жена председника парламентарних одбора, а европски просек је 25,6 одсто. 

Исти просек Европа бележи када је реч о женама изабраним у регионалне скупштине, док у Србији он износи 31,6 одсто. 

У 2016. забележено је 56, 8 одсто женских судија у Вишим судовима у Србији, док је просек Европе 33 одсто.

Такође, 40 одсто женских судија регистровано је у Уставном суду те године, док је просек широм Европе 26,3 одсто. 

Према подацима у извештају, 15,9 одсто „изванредних и опуномоћених“ жена амбасадора забележено је у Србији 2016. године, док је просек широм Европе 13 одсто. 

Мањи просек је једино забележен у избору жена градоначелника. У Србији, наиме, тај проценат је 5,5 одсто, док је европски просек 13,4 одсто. 
Ипак, Србија бележи учешће од 57,1 одсто женских представника и заменика у Парламентарној скупштини Савета Европе, а у Европи је просек 35, 7 одсто. 

Резултати извештаја показују да су само две од 46 проучаваних земаља, Финска и Шведска, испуниле најнижи постављени циљ од 40 одсто за учешће жена у доњем дому парламента или у једнодомном парламенту, а да је просек широм Европе 25,6 одсто. 

Напомиње се и да ниједна од земаља укључених у студију није испунила најнижи циљ од 40 одсто за горњи дом парламента, те да је просечан проценат жена међу именованим члановима износио 35,8 одсто, а изабраних чланова 23,9 одсто.

Такође, просечан број жена шефова држава и влада, шефова регионалних влада и градоначелника широм Европе био је испод 17 одсто. 

Заступљеност жена у Вишим судовима, како се додаје, износила је 33 одсто, 28 одсто у Високим правосудним саветима, а 26 одсто у Уставним судовима. 

Међу родно најмање уравнотеженим је ниска заступљеност жена амбасадора, која је износила 13 одсто 2016. године. 

Ови подаци показују да Европа још има велики пут да пређе да постигне родну равноправност, закључио је генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд.

Он је позвао све земље чланице да предузму „позитивне кораке“ да побољшају уравнотеженост полова у јавном одлучивању у оквиру својих ширих напора да унапреде родну равноправност у свим животним сферама. 

EUR/RSD 117.5291
Најновије вести