Непримерени и насилни садржаји магнет за најмлађе

У протеклих годину дана, сваки други ђак од 14 до 17 година сусрео се са садржајима сексуалне природе у дигиталним медијима.
Deca na internetu Foto: Youtube/printscreen
Фото: Youtube Printscreen

Скоро три четвртине ученица и нешто мање ученика видело је на интернету слике крви и насиља према другим особама или животињама. Око 50 одсто њих суочило се са порукама мржње, у сличном проценту гледало је на које начине човек може себе да повреди, а 57 девојчица и 38 дечака истог узраста пратило је садржаје који охрабрују анорексична и булимична понашања. За 57 одсто ученица и 47 одсто ученика поступак узимања дроге више није непознаница, а како се може

починити самоубиство заинтересовало је 44 одсто девојчица и 36 одсто дечака те доби. То су само неки од показатеља првог обухватног истраживања о употреби дигиталних медија код деце и младих у Србији под називом „Деца Европе на интернету”, у којем је учествовало 1.150 ђака из 40 основних и 20 средњих школа. Пројекат је спроведен у сарадњи са истраживачким тимом из Института за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Департманом за медије и комуникације Универзитета у Ослу, док су финансијску подршку пружили Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Мисија ОЕБС-а и канцеларија Уницефа у Србији.

За приступање глобалној мрежи ученици из Србије најчешће употребљавају мобилни телефон, и то две трећине најмлађих испитаника из узорка (9 и 10 година) и готово сви ученици (98%) из најстарије узрасне групе (15–17 година). Већина (86%) интернет користи на свакодневном нивоу, што их готово изједначава са вршњацима из других европских земаља које су учествовале у овом истраживању.

Сваки трећи ученик из узорка, током последњих годину дана, доживео је неко узнемирујуће искуство на интернету, а међу њима предњаче млађи тинејџери. У таквим ситуацијама, скоро четвртина њих није разговарала ни са ким о свом проблему, већ га је игнорисала мислећи да ће нестати сам од себе

Према сопственој процени, на то троше у просеку преко три сата дневно, а више од петине ученика и до седам сати данима викенда, и то углавном за гледање  видео-клипова, слушање музике, комуникацију са породицом и пријатељима, играње видео-игара и друштвене мреже. Трећина је признала да због тога запоставља дружење уживо и обавезе, да се лоше осећа када не може да буде на интернету, док готово петина занемарује основне биолошке потребе, попут хране или сна.

Забрињавајућ податак је да половина малишана испод 13 година свакодневно проводи време на друштвеним мрежама, иако им је према Закону о приватности деце на интернету забрањено постављање профила. У Србији се такође слабо користе техничке мере заштите у виду „родитељске контроле”, а како кажу испитаници од 9 до 17 година, одрасли су изгледа више упућени у активности девојчица него дечака. На питање како реагују на позиве да постану пријатељи или да ступе у контакт са различитим особама на друштвеним мрежама, тек пет одсто испитаних ученика каже да прихвата захтеве само ако им отац односно мајка кажу да је то у реду, а 17 одсто да углавном не одбија никог.

Сваки трећи ученик из узорка, током последњих годину дана, доживео је неко узнемирујуће искуство на интернету, а међу њима предњаче млађи тинејyери. У таквим ситуацијама, скоро четвртина њих није разговарала ни са ким о свом проблему, већ га је игнорисала мислећи да ће нестати сам од себе. Дигитално вршњачко насиље доживело је 16 одсто ђака, док је само проценат мање њих то искусило у интеракцији уживо. Знатно чешће признају да су били жртве него да су сами вршили дигитално насиље, а трећина испитаних је у исто време била у обема улогама.

Интересантно је да је скоро сваки осми ученик избегао израван одговор рекавши да не зна, што можда упућује на чињеницу да не умеју рашчланити добро и лоше. Проценат деце и младих који пријављују да су узнемирени неким садржајем на интернету расте са узрастом, али релативно благо, и у томе предњаче девојчице. Њих 30 одсто изјавило је да им се тако нешто дешавало скоро сваког месеца протекле године. На питање да ли разговарају о томе са неким, четвртина испитаника одговорила је одрично, док се у другој групацији налазе млади који ће помоћ најчешће потражити од вршњака. Након последњег негативног искуства, само три одсто њих се поверило учитељима или наставницима, нешто мање од трећине деце родитељима или старатељима, док непријатне ситуације остављају у тајности најчешће млађе девојчице.

С. Милачић

 

 

EUR/RSD 117.5518
Најновије вести