Млади одлазе због економије и „песимистичног виђења будућности”

Недавно објављени подаци Европског статистичког завода показују да Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000.
iseljenje mladi, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Већи део оних који напусте нашу земљу су млади људи.

Једна друга студија, Фондације Фридрих Еберт, показује да млади и даље као разлог одласка из земље наводе економске разлоге, али да је један од присутнијих разлога у скорије време и „песимистично виђење будућности српског друштва“.

У тој студији је наведено да би неке конкретне мере државе биле могућности за професионално усавршавање кроз програме које би суфинансирала или стипендирала држава, подршку размени и сарадњи са колегама у иностранству, бољу доступност високог образовања и усавршавања за младе из социјално угрожених група, заштиту равноправности у образовању и раду, више помоћи државе у запослењу и осамостаљивању од примарне породице.

Не погађа „одлив мозгова“ само Србију, већ и све оне земље такозваног „источног блока“. Пољска је као конкретну меру донела одлуку да од 1. августа њени држављани млађи од 26 година који зарађују мање од 85.528 злота (20.000 евра), што је месечна зарада од око 1.600 евра, више неће морати да плаћају порез на доходак.

Хрватска је, на пример, предложила да се укине порез на доходак за особе до 25 година и смањи на пола за људе у доби од 25 до 30 година.

Исти проблем има и Грчка, чији млади и талентовани одлазе у иностранство јер у њиховој земљи нема интересантних послова. Начин како да их врате је и онај који практикује невладина организација „Endeavor“. „Endeavor“ саветује фирме при одабиру одговарајуће радне снаге и жели да мотивише успешне грчке предузетнике у иностранству да део својих послова пребаце у Грчку.

У Србији за сада од конкретних мера је жеља да се оформи тим експерата, који треба да сачини стратегију и акциони план за спречавање одласка људи из земље, али и да привуче назад оне који су већ отишли. Тужно звучи и податак да се недавно после 11 година састао Савет за запошљавање. Да је то и економско питање потврђује и податак да трошкови одласка младих коштају државу и до 1,2 милијарде евра годишње.

Жеља да се успе у својој земљи

Оно што између осталог задржава младе у Србији је жеља појединаца да успеју у својој земљи за коју им је потребан (вишак) ентузијазма.

Такође, останку малдих доприносе  и поједине компаније које кроз своје програме за завршене или несвршене студенте, пре свега, за своје потребе обезбеђују квалитетан кадар.

Љ. Малешевић

Славиша
15.09.2019 • 11:34
Већина младих који одлазе,прво одлазе из економских разлога,а други разлог,по мени много опаснији по ову државу и нацију је следећи,сви факултетски образовани млади,који су своје дипломе стекли знањем,и ту првенствено мислим на државне факултете,виде шта се овде ради и ко се овде запошљава.Махом се запошљавању кадрови са "сумњивим" дипломама са још сумњивијих факултета и установа,али за разлику од факултетлија са државних факултета,они немају знање,али имају послушност и поверење својих политичких ментора.Е ту долазимо до кључног и по мени круцијалног питања,шта ће остати од установа система и уопште од државе,када још ово мало "паметни"старих кадрова оде у пензију,и све остане на овима,са тим дипломама,са приватних факултета?Значи из земље нам одоше млади и паметни са државних факултета,да граде тамо неку земљу,а овде остају нестручни али послушни кадрови,који ће ову земљу одвести у амбис и то јако брзо.
EUR/RSD 117.5180
Најновије вести