Код нас анксиозно чак 80 одсто деце

Проблеми у породици и лоши односи, алкохолозам оца или мајке, притисак у школи, као и други проблеми наводе већину адолесцената на помисао о самоубиству, а неретко се дешава и да неки пређу ту границу и реализују своје мисли.
anksioznost, freeimages.com
Фото: freeimages.com

Недавно се у два дана убило двоје малолетника у Србији, а то нису први такви случајеви од почетка године. Многи памте када се прошле године тинејџера обесио о дрво поред Тисе због, како се претпоставља, немаштине у којој је живео. Психолог Александар Шибул каже да родитељи често не примећују промене на својој деци, јер су обузети својим мукама, а највећа од свих је сиромаштво.

Школа је за децу фрустрирајућа, јер наставници имају захтеве, а ништа не нуде, оцењује Шибул. Сматра да деца не могу да одговоре на притисак и све што се од њих тражи, стална одговарања и контролне задатке.

- Истраживање из 2012. године показало је да је у Србији 80 одсто деце анксиозно. Упитању је фактор школе, који је негативан. Пред децу се поставља стандард, својеврсна уравниловка, а у односу на стандард неки су паметнији, а неки лошији. Наставнике занима излаз, резултат, а не дете појединачно. Такав притисак је за децу тежак и истискује мало биће из живота - наводи Александар Шибул и напомиње да је школа тек један од фактора средине који утичу на младе људе тако да их воде и у самоубиство.


Позовите 19833 за безбедност деце на интернету

Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, изјавила је у фебруару поводом почетка рада Националног контакт центра за безбедност деце на интернету, да сада сви грађани, укључујући и децу и малолетна лица, могу да се обрате том центру уколико желе да добију савете из области безбедности на интернету или упуте пријаву угрожавања безбедности деце на интернету. Грађани могу да пријаве злоупотребу интернета и угрожавање безбедности деце на интернету на број телефона 19833, слањем мејла на адресу bit@mtt.gov.rs или путем електронске пријаве на порталу www.pametnoibezbedno.gov.rs.


Фактори средине су и сиромаштво, свађе, трзавице и несређени односи, а често и алкохолизам у породици.

- Родитељи су обузети собом и својим проблмима и не виде проблеме детета. Таква је ситуција у хаотичним породицама. Неки не виде шта се дешава, а неки немају ни чуло да примете промене код детета. Многи не знају коме да се обрате, није им лако да дођу до психолога, а одлазак код приватног психолога кошта. Људи не могу да се реше проблема, а сиромаштво је највећи фактор такве ситуације. Већина људи данас живи тешко и имају новца само да покрију основне потребе - сматра Шибул.

Оцењује да је у нашим породицама јако присутан и алкохолизам, те деца из таквих породица расту у очају, у условима из којих не знају где и како да побегну, што је све једна велика несрећа.

- Статистика каже да у нашој земљи сваке године на 7.000.000 људи њих 1.000 изврши самоубиство. То можда статистички није велики број, али реално то јесте велики број самоубистава. Поред тога, колико је још деце које помисле на самоубиство, а то су вероватно сви адолесценти. Неки од њих то и учине. Они који немају излаз - каже наш саговорник.

Недавно је и до наше земље стигла игрица “плави кит” у којој се деца позивају на самоповређивање, а онда и на самоубиство. У свету је до сада око 130 деце извршило самоубиство “по налогу” игрице, а код нас на срећу, тога још није било. У јаности се појавила информација о једном једанаестогодишњем дечаку који је покушао да обрише игрицу, али су му стигле претње да ће му побити породицу, ако то учини. У игрици деца добијају задатке које треба да испуне, а они укључују самоповређивање и сваки наредни задатак опаснији је од претходног. Шибул каже да родитељи треба да проверавају шта им деца раде, па и да виде како проводе време на интернету.

- Не треба да се дозволи безусловно коришћење интернета, али је питање колико то родитељи могу да контролишу и колике су им когнитивне способности и знање на основу којих могу да провере и виде шта им деца раде. Да би неко био добар родитељ требало би да буде психички здрав и има праве системе вредности. Да стално ради на себи. А за то спремно тек око пет одсто људи - каже Шибул и закључује да су у овим ситуацијама у питању вишеслојни проблеми.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.6085
Најновије вести