Енергетска заједница Србији: Загађују термоелектране без филтера

БЕОГРАД: Директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач каже да Србија шаље Агенцији за заштиту животне околине Европске уније податке о загађењу, иако је наша земља једина држава чланица тог тела која није усвојила Национални план за смањење емисије штетних гасова.
1
Фото: Tanjug

У Секретаријату Енергетске заједнице, који је јуче послао писмо Србији због, како наводе, непотпуне примене Директиве о великим постројењима за сагоревање, кажу да у региону Западног Балкана ради 16 термоелектрана на угаљ које произведу више штетних материја него 250 термоелектрана на угаљ у целој Европи и да је решење за ове проблеме улагање у обновљиве изворе енергије (ОИЕ).

Као једно од решења за еколошке проблеме Копач види у преласку градских топлана у региону на енергенте који мање загађују.

На питање Тањуга да ли је диверсификација у снабдевању гасом тржишта Западног Балкана једно од решења, сматра да је и то привремено решење за проблем загађења јер до 2050. гас више неће бити примарни енергент у ЕУ.

"Гас је привремено решење, а крајње су једино обновљиви извори енергије и веома висока енергетска ефикасност. Ту цео регион заостаје пре свега због тога јер је финансирање ОИЕ овде још увек скупо, посебно у енергетици", сматра Копач.

Додаје и да све земље осим Македоније и Црне Горе имају и даље високе, изузетно скупе и непотребне субвенције за улагање у производњу електричне енергије из обновљивих извора.

Улагања у ОИЕ се могу, каже, финансирати "нормалним" инвестицијама на тржишту, а без било каквих подстицаја.

Копач додаје да оваква политика многих земаља у нашем региону, води све већем заостајању за ЕУ која "иде изузетном брзином у потпуну декарбонизацију до 2050. године".

"Што значи да до тада ни гаса више неће бити у ЕУ, а сав допринос у енергетици биће на обновљивим изворима енергије", каже Копач.

Када је реч о електранама на угаљ, европске електране имају филтере док оне регионалне немају и зато значајно утичу на животну средину.

Међутим, констатује да постоје помаци а као примере издваја термоелектране Угљевик у БиХ и термеолектрану Костолац у Србији.

Инвестиције потребне за филтере на постојећим термоелектранама у Србији процењује на 640 милиона евра наводећи да је и даље потребно улагати у смањење нивоа загађења у термоелектранама Никола Тесла 1 и 2, Костолац 1 и 2, термоелектрану Косово, Какањ, Тузла и Угљевик из Босне и Херцеговине.

EUR/RSD 117.5834
Најновије вести